Ogledalo gospodina Grimsa

Jedna od najpriznatijih poljskih fantastičnih priča za decu. Naizgled namenjena starijoj deci, ona zapravo nema ograničenje u godinama.

Priča o univerzalnim vrednostima i o lošim pojavama koje se mogu desiti uvek i svuda. O žudnji za moći, uništavanju prirode, mešanje u prirodni poredak stvari. O snazi neprolazne nade da se loše stvari uvek mogu ispraviti i o razlikama dečjeg i odraslog pogleda na svet.

Agata se razlikovala od većine dece. Nije govorila mnogo, ali je imala nesvakidašnji dar – videla je i čula stvari koje drugi nisu. Senku čoveka koji je prošao tuda pre nekoliko minuta. Eho razgovora u telefonskoj slušalici obavljen ko zna kad. Sliku u ogledalu koja ne reflektuje odraz, već je ulaz u Nešto.

Veliko Kosmičko Biće stvorilo je svet i sve planete milijardama godina ranije. Ostavilo svojoj hirovitoj ćerki Prirodi da ga nadgleda, dozvoljavajući veliki broj izmena i odstupanja od predviđenog razvoja kosmosa. Čovek može da upravlja planetom, da putuje do zvezda i istražuje druge svetove. Ima pravo da gradi, stvara, čak i uništava ono što je njegovo. Ali – ne može da menja ono što je stvoreno bez njegovog uticaja. A poželeo je.

Ogledalo gospodina Grimsa krije u sebi brojne životne mudrosti i brojne istine izbegavši zamku da sklizne u puko moralisanje. Donosi pogled na svet sličan našem, u kojem jedna važna stvar nedostaje.

Često smo skloni da ne primećujemo male stvari. A ne postoje male stvari. Ne postoje nevažne sitnice. Sve je u našem životu važno, sve je povezano i sve ima neki dublji smisao. Pa čak i jarkocrvena kosa jedne devojčice. Svi smo mi Jedno.