Intervju sa Aino Havukainen i Samijem Toivonenom

Intervju sa kreatorima serijala knjiga o Tatuu i Patuu  napravili smo u decembru 2020. Čim je izašla slikovnica Tatu i Patu u čudnovatoj pričaonici. Želeli smo da zavirimo dalje, u sam čin stvaranja, nastanka umetničkog dela. Imali smo predstavu kako izgleda biti u njihovim cipelama i smišljati avanture otkačene braće iz Čudesije i želeli smo da tu predstavu potvrdimo.

Jedva smo čekali da pročitamo šta imaju da nam kažu. Nas su slatko nasmejali. Nadamo se da će i vas.

                                                              

 

  • Šta najviše volite prilikom nastajanja svake nove Tatu i Patu avanture?

 

Najviše volimo one trenutke kad nešto „klikne”, kad se različite ideje uklope i mi prepoznamo da će se one naći u knjizi. Ovo su dragoceni momenti tokom procesa.

 

  • Da li imate nekog posebnog na umu u toku stvaranja?

 

Volimo pomisao da stvaramo Tatuove i Patuove dogodovštine za uživanje čitave porodice. Takođe, stvaramo knjige uz koje bismo mi uživali da smo deca.

 

  • Pala vam je na pamet sjajna ideja da napravite priručnik uz ovu knjigu: kako čitati ovu i bilo koju drugu knjigu. Da li ste isprobali sve u njoj pomenute načine čitanja?

 

Pa naravno! Sve je moralo biti isprobano više puta. Takođe, morali smo jedno drugom da pročitamo svaku priču, kako bismo mogli da obezbedimo informaciju o okvirnom vremenu potrebnom za njeno čitanje.

  • Koji su vaši omiljeni delovi?

 

Oboje najviše volimo bajku Kralj i pasulj-momci.

 

  • Šta smatrate smešnim? Generalno, u životu?

Volimo da igramo društvene igre sa našim ćerkama. Takođe, često odemo u „Escape Room”, te vrste igraonica su tako zabavne. Nedavno smo počeli da igramo izvesnu plesnu igru na laptopu, to je zabavan način vežbanja. Shvatamo naš rad vrlo ozbiljno, ali život doživljavamo kao igru i trudimo se da nađemo humor u gotovo svemu.

 

  • Tatu i Patu su iz zemlje Čudesije. Oni su braća i s vremena na vreme ponašaju se malo čudno. Situacija je identična onoj kada dete stigne na svet i sve mu je novo i neobično. Da li mislite da bi knjige o Tatuu i Patuu mogle da budu priručnici mladim roditeljima, da se ne muče nevažnim sitnicama?

 

Naravno, Tatu i Patu mogu da daju novu perspektivu i ugao posmatranja stvari. Često je naš stav prema životu ono što se računa, a Tatu i Patu mogu da nas nauče da budemo otvorenog duha i uma i više entuzijastični prema životu.

 

  • U priči Kralj i pasulj-momci najgora moguća kazna nije samo biti utamničen, već biti utamničen bez mobilnog telefona. Kako vam je to palo na pamet? Da li je u današnjem svetu to zaista najveća kazna?

 

Bili smo ironični. Izgleda da danas smartfoni igraju toliko važnu ulogu u životu dece (često i odraslih), da je njegovo oduzimanje nalik odvajanju komadića duše.

  • U pomenutoj priči kralj ima problem s rečju ______________. Koju reč biste vi dopisali na liniju?

 

Samo je jedan ispravan odgovor na ovo pitanje! Tu reč smo namerno izostavili s naše liste, iako neke reči s liste pripadaju istoj kategoriji. Izostavili smo je jer znamo da će je deca ponuditi sama. Ta reč je… govance.

  • Opišite nam atmosferu u kojoj stvarate i smišljate avanture Tatua i Patua. Da li se valjate od smeha pritom? Jer mi jesmo, tokom našeg rada na knjizi. I na tome smo vam zahvalni.

 

Dok smišljamo ideje, obično diskutujemo i razmišljamo vrlo ozbiljnih izraza lica. Ponekad se i šalimo, ali uglavnom pijemo mnogo kafe i ispisujemo zabeleške naboranog čela. Vrlo je ispunjujuće čuti da smo uspeli da vas nasmejemo, to je najlepša moguća nagrada za naš rad, hvala vam na tome!

 

Intervju i prevod: Tanja Lebović

Kucica-300x300.png

Teodor, 10 godina: „Kada izlazi Kućica 39?” Uskoro, kažem. „To si mi rekla i juče.”

Tatu-i-Patu-400-x-400.png

Elena, 5 godina (kažemo joj da izabere najsmešniju reč od ponuđenih; sluša i počinje da se smeje): „Braaaabonjaaaak. Ja i ne znam šta je to, ali smeeešno je. A šta je pundravac? A dodole? A hoklica? A Gargamel?”

Untitled-1-400-x-400.png

Iva, 11 godina: „A da li vi znate od Valijamsa, da li su ti njegovi učitelji stvarni?” Kažemo da se nadamo da ih je izmislio. „Pa ne može baš sve tako da ih izmisli, mora da nekog takvog i poznaje.”