Mala Princeza je lik iz pera Tonija Rosa, plodonosnog ilustatora knjiga za decu. Ovom prilikom ćemo se osvrnuti na jedno od njegovih ostvarenja iz serijala o Maloj Princezi – reč je o knjizi Neću da perem ruke.
Ko je naša protagonistkinja? Ko je Mala Princeza?
Mala Princeza može da bude bilo ko. Možda je to zaista princeza, ili Princeza, mala, velika ili umišljena princeza. Devojčica iz kraja. Možda čak dečak, princ ili neko drugi! Ona je, prosto, lik koji je tu da predstavi i zastupa decu kao takvu, znatiželjnu, obuzetu igrom, ali često sateranu u ćošak usled mnogobrojnih „odraslih” pravila, koja su ponekad zaista neobjašnjiva. Jedno od tih pravila je i pranje ruku.
Maloj Princezi neće biti jasno zašto mora da opere ruke posle igranja u blatu, pre jela, nakon igranja sa životinjama, posle sedenja na noši ili kijanja. Roditelji će joj odgovarati da je to prosto neophodno, a Princezi neće biti lako da shvati poentu ovog posve neobičnog pravila sve dok joj ga služavka ne bude objasnila na vrlo slikovit i za decu prijemčiv način. Tada će imati i nekoliko novih pitanja, ali će naučiti zašto je važno prati ruke posle određenih radnji.
Kada u naslovu knjige za decu vidimo “princeza” i “neću”, prvo pomislimo da je u pitanju stereotip o razmaženoj princezi koja nešto neće – na primer, u kontekstu ovog naslova, mogli bismo da zamislimo da ona ne želi da opere ruke sapunom koji je plave, umesto roze boje.
Ipak, knjiga Tonija Rosa se ne bavi stereotipima. Ne deli svet na crno-beli, ili roze-plavi. Naprotiv, ova knjiga stereotipe na vrlo suptilan način ostavlja po strani i usmerava pažnju na one sitne, a velike probleme sa kojim se svakodnevno susreću deca, roditelji, babe i dede, vaspitači. Ukratko, svi oni koji su na neki način uključeni u detetovo vaspitanje koje je neretko obojeno mnogim “neću” rečenicama.
Ostatak teksta pročitajte klikom na link: https://plavizvoncici.rs/zasto-mala-princeza-nece-da-pere-ruke/
Autorka teksta: Milena Ilić Mladeonović, saradnica vrtića Plavi zvončići