Započinjemo blog

 

Rešili smo da započnemo blog.

Odlučili smo da pišemo. Nadugačko i naširoko ako to poželimo, o svemu što poželimo.

Da čujemo i vaše reakcije, razmišljanja na iste teme, stavove, želje.

Ili kratko, tek da podelimo dnevnu misao sa vama.

 

Mi smo Ljilja, Tanja i Marko.

Ali mi smo i Aida, Nikola, Anđelija, Višnja, Boris, Mirela, Dejan, Jelena, Dragan, Darinka, Stevo, Tatjana, Vuk…

Ima nas mnogo i svi smo na zajedničkom zadatku: trudimo se da širimo lepotu pisane reči.

Strašno nam je važno da deca čitaju i da kritički razmatraju to što čitaju.

Da znaju da odele dobro od lošeg, umetnost od kiča, istinu od laži.

To je veština koja se stiče godinama.

Mnogo i često se družimo sa decom. Vrtićkom, predškolskom, školskom. Obožavamo njihove ,,bisere”, njihovo jednostavno viđenje stvari i sveta, njihovo stvaranje veza. I njihovu dirljivo iskrenu potrebu da na ljubav i pažnju uzvrate ljubavlju i pažnjom. Ni manje ni više.

Koliko daš, toliko i dobiješ. Kantar nikad ne preteže.

Kažemo im da mogu sve da zaborave sa tih susreta (iako dobro znamo da će poneti emociju u srcu), ali da jedno ne smeju, sve i da ih otmu vanzemaljci i obrišu im sećanje: dete koje čita odraste u osobu koja misli. I misli svojom glavom. I ne plaši se da to mišljenje iskaže. Zna šta hoće, ili barem šta neće, a i to je često dovoljno za početak. I pošto je načitano, misao će umeti lepo da verbalizuje. A nama je izuzetno važno da svet ostavimo mislećoj deci.

I zato radimo sve ovo što godinama radimo – zbog njih.

Izdajemo knjige u koje verujemo, iz kojih se može mnogo toga naučiti, zabaviti se, smejati, plakati, istraživati, kreirati, maštati, domišljati.

Ponekad u nekim odlukama pogrešimo, padnemo, pa ustanemo, otresemo prašinu i nastavimo dalje. I to je deo našeg odrastanja. I mi rastemo zajedno sa našim knjigama i našom decom-čitaocima.

I tako… Rešili smo da započnemo blog.

najgora_deca_na_svetu2.png

Vlada, 6 godina: ,,U vrtiću su nam čitali Najgoru decu i rekli da ne smemo da budemo kao oni. Pa smo crtali ko nam se najviše dopao. U stvari, najmanje, ko je najgori.”

skrivena_kapija_tumbnail.png

Sofija, 14 godina: ,,A je l’ Skrivena kapija stvarno poslednja? Ja mislim da je tu moralo biti još nečega imeđu Sebastijana i Ane.”

farma_blatnjava_barica.png

Teodora, 8 godina: ,,Crtala sam gusku Gabrijelu kad je učiteljica tražila da nacrtamo omiljenu životinju. Pitala me je zašto sam nacrtala baš gusku. Pa zato što je najpametnija. Pokazala sam joj knjigu.”