Započinjemo blog

 

Rešili smo da započnemo blog.

Odlučili smo da pišemo. Nadugačko i naširoko ako to poželimo, o svemu što poželimo.

Da čujemo i vaše reakcije, razmišljanja na iste teme, stavove, želje.

Ili kratko, tek da podelimo dnevnu misao sa vama.

 

Mi smo Ljilja, Tanja i Marko.

Ali mi smo i Aida, Nikola, Anđelija, Višnja, Boris, Mirela, Dejan, Jelena, Dragan, Darinka, Stevo, Tatjana, Vuk…

Ima nas mnogo i svi smo na zajedničkom zadatku: trudimo se da širimo lepotu pisane reči.

Strašno nam je važno da deca čitaju i da kritički razmatraju to što čitaju.

Da znaju da odele dobro od lošeg, umetnost od kiča, istinu od laži.

To je veština koja se stiče godinama.

Mnogo i često se družimo sa decom. Vrtićkom, predškolskom, školskom. Obožavamo njihove ,,bisere”, njihovo jednostavno viđenje stvari i sveta, njihovo stvaranje veza. I njihovu dirljivo iskrenu potrebu da na ljubav i pažnju uzvrate ljubavlju i pažnjom. Ni manje ni više.

Koliko daš, toliko i dobiješ. Kantar nikad ne preteže.

Kažemo im da mogu sve da zaborave sa tih susreta (iako dobro znamo da će poneti emociju u srcu), ali da jedno ne smeju, sve i da ih otmu vanzemaljci i obrišu im sećanje: dete koje čita odraste u osobu koja misli. I misli svojom glavom. I ne plaši se da to mišljenje iskaže. Zna šta hoće, ili barem šta neće, a i to je često dovoljno za početak. I pošto je načitano, misao će umeti lepo da verbalizuje. A nama je izuzetno važno da svet ostavimo mislećoj deci.

I zato radimo sve ovo što godinama radimo – zbog njih.

Izdajemo knjige u koje verujemo, iz kojih se može mnogo toga naučiti, zabaviti se, smejati, plakati, istraživati, kreirati, maštati, domišljati.

Ponekad u nekim odlukama pogrešimo, padnemo, pa ustanemo, otresemo prašinu i nastavimo dalje. I to je deo našeg odrastanja. I mi rastemo zajedno sa našim knjigama i našom decom-čitaocima.

I tako… Rešili smo da započnemo blog.

Bube.png

Staša Petrović, 5 godina: ,, A teto, je l’ znaš ti mog ujka Vasu? Ne znaš? E on ima bubarnik u dvorištu. Daj mi tu knjigu s bubama da mu nosim, da mi pokaže koje on ima.”

Kucica-na-drvetu-mala.png

Zorica Marković, 8 godina: ,,Moja drugarica ima kućicu na drvetu. Pravu. U selu, napravio joj deka. Zato joj nosim ovu knjigu.”

najgora_deca_na_svetu.png

Jevrem Popović, 12 godina: ,,Idem na rođendan kod jednog Zlatka, a on jako liči na Razmaženog Rašu, zato sam mu kupio Najgoru decu na svetu 2. Možda ukapira da nije okej.”