Vrtić „Povratak prirodi“, april 2016.

Bili smo u Platonovoj akademiji, ušetali u antre prepun dečjih radova i blatnjavih čizama, uredno poslaganih. Već sa vrata smo poželeli da se tu zadržimo duže i da riljamo po bašti po kojoj su riljala deca kojima te čizme pripadaju. Svuda biljke, dečji radovi, saksije, dečji radovi, cveće i dečji radovi. Jasno je na čemu se u ovom divnom vrtiću insistira i koliko toga sami rade. Toj kreativnoj i radoznaloj deci predstavili smo Malčice nepodnošljivog slona. Ih, ali oni znaju za njega, jer ga poneki već imaju. Mislimo, knjigu, ne slona za ljubimca. Čitali smo, pričali o kućnim ljubimcima i obavezama, vežbali, pogađali šta je veće u paru, pravili razliku između zdrave i nezdrave hrane, maskirali se, a najviše smo se igrali… I ostavili smo ih sa knjigom, začitane…

Vrtic_Povratak_prirodi_01Vrtic_Povratak_prirodi_02Vrtic_Povratak_prirodi_03Vrtic_Povratak_prirodi_04Vrtic_Povratak_prirodi_05Vrtic_Povratak_prirodi_06

vuk_koji_je_ispao_z_knjige.png

Sanja, 4: ,,Znam ovu devojčicu s vukom, to je CrvenPAKA.”

Besmrtno-srce-600x600.png

Vuk, 12 godina (razgovor s tatom): ,,Ova knjiga se zove kao onaj film što ga mama voli”. ,,Ne, to je Hrabro srce”. ,,Aaa, ovo je Beskrajno srce.” ,,Ne, ovo je Besmrtno srce.”

akvamarin-thumbnail.png

,,Da li bi volela da možeš da dišeš u svemiru ili pod vodom?” (pita Teo mamu) ,,Pod vodom. Onda bih mogla da upoznam Sahu.”