Vrtić „Povratak prirodi“, april 2016.

Bili smo u Platonovoj akademiji, ušetali u antre prepun dečjih radova i blatnjavih čizama, uredno poslaganih. Već sa vrata smo poželeli da se tu zadržimo duže i da riljamo po bašti po kojoj su riljala deca kojima te čizme pripadaju. Svuda biljke, dečji radovi, saksije, dečji radovi, cveće i dečji radovi. Jasno je na čemu se u ovom divnom vrtiću insistira i koliko toga sami rade. Toj kreativnoj i radoznaloj deci predstavili smo Malčice nepodnošljivog slona. Ih, ali oni znaju za njega, jer ga poneki već imaju. Mislimo, knjigu, ne slona za ljubimca. Čitali smo, pričali o kućnim ljubimcima i obavezama, vežbali, pogađali šta je veće u paru, pravili razliku između zdrave i nezdrave hrane, maskirali se, a najviše smo se igrali… I ostavili smo ih sa knjigom, začitane…

Vrtic_Povratak_prirodi_01Vrtic_Povratak_prirodi_02Vrtic_Povratak_prirodi_03Vrtic_Povratak_prirodi_04Vrtic_Povratak_prirodi_05Vrtic_Povratak_prirodi_06

vuk_koji_je_ispao_z_knjige.png

Đole, 4 godine: ,,Neću Malu Princezu, ja perem ruke, hoću Vuka, on ima dinosauruse.”

Tandrčak-za-sajt.png

Marko, sedam i po godina, govori tati koja dela Valijamsa mu fale preko telefona: ,,Andrmolja. Tučak. Različak…”, mi: ,,Tandrčak”, on:,,E taj.”

ogledalo_g_grimsa.png

Maša, 15 godina (riđokosa): ,,Ona što ima riđu kosu i što je menjala svet iza ogledala, je l’ postoji nastavak, šta je bilo kad je porasla?”