Vrtić „Povratak prirodi“, april 2016.

Bili smo u Platonovoj akademiji, ušetali u antre prepun dečjih radova i blatnjavih čizama, uredno poslaganih. Već sa vrata smo poželeli da se tu zadržimo duže i da riljamo po bašti po kojoj su riljala deca kojima te čizme pripadaju. Svuda biljke, dečji radovi, saksije, dečji radovi, cveće i dečji radovi. Jasno je na čemu se u ovom divnom vrtiću insistira i koliko toga sami rade. Toj kreativnoj i radoznaloj deci predstavili smo Malčice nepodnošljivog slona. Ih, ali oni znaju za njega, jer ga poneki već imaju. Mislimo, knjigu, ne slona za ljubimca. Čitali smo, pričali o kućnim ljubimcima i obavezama, vežbali, pogađali šta je veće u paru, pravili razliku između zdrave i nezdrave hrane, maskirali se, a najviše smo se igrali… I ostavili smo ih sa knjigom, začitane…

Vrtic_Povratak_prirodi_01Vrtic_Povratak_prirodi_02Vrtic_Povratak_prirodi_03Vrtic_Povratak_prirodi_04Vrtic_Povratak_prirodi_05Vrtic_Povratak_prirodi_06

Kucica-300x300.png

Teodor, 10 godina: „Kada izlazi Kućica 39?” Uskoro, kažem. „To si mi rekla i juče.”

Tatu-i-Patu-400-x-400.png

Elena, 5 godina (kažemo joj da izabere najsmešniju reč od ponuđenih; sluša i počinje da se smeje): „Braaaabonjaaaak. Ja i ne znam šta je to, ali smeeešno je. A šta je pundravac? A dodole? A hoklica? A Gargamel?”

Untitled-1-400-x-400.png

Iva, 11 godina: „A da li vi znate od Valijamsa, da li su ti njegovi učitelji stvarni?” Kažemo da se nadamo da ih je izmislio. „Pa ne može baš sve tako da ih izmisli, mora da nekog takvog i poznaje.”