Drugari iz Kreativnog pera su naši stari i dragi znanci. Ali, najmlađe članove tima nismo imali prilike da upoznamo sve do jutros. Dolazili su sneni, ali orni za igru, držeći mame ili tate za ruke samo do vrata, a onda bi leteli vaspitačicama u zagrljaj. Sa ovim malim pufnama družili smo se uz Veoma gladnu gusenicu, koja se izlegla jednog nedeljnog jutra i bila vrlo gladna; igrali smo se uz dane u nedelji, brojeve, namirnice… I taj smeh sa najmlađima od ranog jutra uz igru držao nas je čitavog dana.
