“Čovek kako odrasta tako zaboravlja. Nemaš dovoljno vremena, a prvo što izbaciš je ono što ti pruža malo radosti. Kao da nas je sramota da se nasmejemo. Kraj tolikih problema odakle čoveku vremena za igre? Kad bismo samo drugačije razmišljali, prepustili se igri, možda bismo nalazili rešenja. ”
Ovaj roman je jedno malo blago! Tako lepa i topla priča koja prosto prirasta za srce. Nisam imala nikakva očekivanja ali je u meni probudila čitav spektar emocija. Napisana je tako poetično, puna je malih mudrosti i stranice su se same okretale jer nisam mogla da je ispustim iz ruku. Jedino žalim što sam je brzo završila ali sigurno ću je čitati ponovo.
Ostatak teksta pročitajte klikom na link
Autor teksta: @zvoncicin_knjiski_kutak
Autor slike: @zvoncicin_knjiski_kutak