Veoma gladna gusenica

Veoma gladna gusenica Erika Karla proslavila je veliki jubilej. Pedeset godina od prvog objavljivanja. 

Bio jednom jedan dečji pisac koji se u dokolici igrao bušačem za papir. Rupe su ga podsetile na crva, crv na knjiškog crva i rodio se Vili crv. Ali urednica ovog pisca bila je mišljenja da zeleni crv nije dopadljivi protagonista, pa je predložila gusenicu. A pisac je uzviknuo: ,,Leptir!” i tako je sve počelo!

Veoma gladna gusenica Erika Karla je jednostavna priča o gusenici koja je u potrazi za hranom od momenta kada se izlegla. Najpre se najela voća, a potom je probala različite vrste hrane, da bi se, na kraju, učaurila i dve nedelje kasnije pretvorila u prelepog, šarenog leptira. Veoma gladna gusenica je vrlo edukativno štivo za najmlađe: uči ih da broje, da imenuju voće i dane u nedelji, ali i da se upoznaju sa životnim fazama jednog leptira. Knjiga je prevedena na preko 30 jezika i jedan je od najvećih klasika za decu svih vremena.

U čemu je tajna ove knjižice? Niko ne zna, možemo samo da nagađamo zašto su generacije klinaca diljem sveta odrastale na njoj. Možda se tajna krije u jednostavnosti priče. Novoizlegla gusenica kreće u svet, u potrazi za hranom, ostavljajući za sobom rupice kroz koje deca mogu da guraju prstiće, ili da naprave sopstvenu gusenicu – od papira ili tekstila. Idući tako danima, jede sve što joj se našlo na putu, a deca očas posla, ni ne primećujući, nauče da broje do pet, da prepoznaju voće, da grupišu stvari po boji. Deca nauče da se gusenica zatvara u čauru i da posle dve nedelje iz nje izađe prekrasan leptir. I da su čuda moguća, leptir je dokaz.

Možda decu privuče nesvakidašnja živost boja. Kolažna tehnika. Primamljiva (mada nezdrava) hrana, brojni kolači i torte i ideja da je gusenici dozvoljeno da pojede plavu lizalicu.

Biće, ipak, da je sve to zajedno. Erik Karl je uspeo da u neuobičajenom formatu i to rupičastom, spoji koncept vremena (dani u nedelji) sa naučnim činjenicama (životni ciklus leptira) i da stvori vrlo dopadljivu pričicu.

Američka pedijatrijska akademija u saradnji sa Alijansom zdravije generacije i sa blagoslovom samog Erika Karla, imenovala je NJ. V. Gusenicu centralnom figurom specijalne brošure za sve pedijatrijske ustanove u zemlji, donoseći roditeljima brošure o zdravoj ishrani, kako bi im pomogla da kod kuće sve gojaznijoj deci objasne pravila zdrave i balansirane ishrane. Evo nekoliko saveta iz brošure:

– učite decu da su jabuke, šljive, kruške, jagode i narandže zdrav obrok. Naučite ih da imenuju ostalo voće. Pričajte im kako je voće zdravo za njihovo telo;

– recite im da je gusenicu zaboleo stomačić kad se prejela i naučite ih kako je važno da prestanu da jedu na vreme, da se ne prejedaju.

Sličnih saveta ima još obilje. I to je lep napor. Ali najvažnija poruka Veoma gladne gusenice i dalje ostaje da je svako biće, ma kako se malim, nebitnim i nelepim u nekom momentu činilo, sposobno da razvije svoj puni potencijal i da raširi krila kad se oseti spremnim da odleti u svet.

Kada smo napravili instagram konkurs za najbolju fotografiju inspirisanu ovom knjigom, mame su pokazale neverovatnu kreativnost.

vuk_koji_je_ispao_z_knjige.png

Sanja, 4: ,,Znam ovu devojčicu s vukom, to je CrvenPAKA.”

Besmrtno-srce-600x600.png

Vuk, 12 godina (razgovor s tatom): ,,Ova knjiga se zove kao onaj film što ga mama voli”. ,,Ne, to je Hrabro srce”. ,,Aaa, ovo je Beskrajno srce.” ,,Ne, ovo je Besmrtno srce.”

akvamarin-thumbnail.png

,,Da li bi volela da možeš da dišeš u svemiru ili pod vodom?” (pita Teo mamu) ,,Pod vodom. Onda bih mogla da upoznam Sahu.”