Veoma gladna gusenica

Veoma gladna gusenica Erika Karla proslavila je veliki jubilej. Pedeset godina od prvog objavljivanja. 

Bio jednom jedan dečji pisac koji se u dokolici igrao bušačem za papir. Rupe su ga podsetile na crva, crv na knjiškog crva i rodio se Vili crv. Ali urednica ovog pisca bila je mišljenja da zeleni crv nije dopadljivi protagonista, pa je predložila gusenicu. A pisac je uzviknuo: ,,Leptir!” i tako je sve počelo!

Veoma gladna gusenica Erika Karla je jednostavna priča o gusenici koja je u potrazi za hranom od momenta kada se izlegla. Najpre se najela voća, a potom je probala različite vrste hrane, da bi se, na kraju, učaurila i dve nedelje kasnije pretvorila u prelepog, šarenog leptira. Veoma gladna gusenica je vrlo edukativno štivo za najmlađe: uči ih da broje, da imenuju voće i dane u nedelji, ali i da se upoznaju sa životnim fazama jednog leptira. Knjiga je prevedena na preko 30 jezika i jedan je od najvećih klasika za decu svih vremena.

U čemu je tajna ove knjižice? Niko ne zna, možemo samo da nagađamo zašto su generacije klinaca diljem sveta odrastale na njoj. Možda se tajna krije u jednostavnosti priče. Novoizlegla gusenica kreće u svet, u potrazi za hranom, ostavljajući za sobom rupice kroz koje deca mogu da guraju prstiće, ili da naprave sopstvenu gusenicu – od papira ili tekstila. Idući tako danima, jede sve što joj se našlo na putu, a deca očas posla, ni ne primećujući, nauče da broje do pet, da prepoznaju voće, da grupišu stvari po boji. Deca nauče da se gusenica zatvara u čauru i da posle dve nedelje iz nje izađe prekrasan leptir. I da su čuda moguća, leptir je dokaz.

Možda decu privuče nesvakidašnja živost boja. Kolažna tehnika. Primamljiva (mada nezdrava) hrana, brojni kolači i torte i ideja da je gusenici dozvoljeno da pojede plavu lizalicu.

Biće, ipak, da je sve to zajedno. Erik Karl je uspeo da u neuobičajenom formatu i to rupičastom, spoji koncept vremena (dani u nedelji) sa naučnim činjenicama (životni ciklus leptira) i da stvori vrlo dopadljivu pričicu.

Američka pedijatrijska akademija u saradnji sa Alijansom zdravije generacije i sa blagoslovom samog Erika Karla, imenovala je NJ. V. Gusenicu centralnom figurom specijalne brošure za sve pedijatrijske ustanove u zemlji, donoseći roditeljima brošure o zdravoj ishrani, kako bi im pomogla da kod kuće sve gojaznijoj deci objasne pravila zdrave i balansirane ishrane. Evo nekoliko saveta iz brošure:

– učite decu da su jabuke, šljive, kruške, jagode i narandže zdrav obrok. Naučite ih da imenuju ostalo voće. Pričajte im kako je voće zdravo za njihovo telo;

– recite im da je gusenicu zaboleo stomačić kad se prejela i naučite ih kako je važno da prestanu da jedu na vreme, da se ne prejedaju.

Sličnih saveta ima još obilje. I to je lep napor. Ali najvažnija poruka Veoma gladne gusenice i dalje ostaje da je svako biće, ma kako se malim, nebitnim i nelepim u nekom momentu činilo, sposobno da razvije svoj puni potencijal i da raširi krila kad se oseti spremnim da odleti u svet.

Kada smo napravili instagram konkurs za najbolju fotografiju inspirisanu ovom knjigom, mame su pokazale neverovatnu kreativnost.

Kucica-300x300.png

Teodor, 10 godina: „Kada izlazi Kućica 39?” Uskoro, kažem. „To si mi rekla i juče.”

Tatu-i-Patu-400-x-400.png

Elena, 5 godina (kažemo joj da izabere najsmešniju reč od ponuđenih; sluša i počinje da se smeje): „Braaaabonjaaaak. Ja i ne znam šta je to, ali smeeešno je. A šta je pundravac? A dodole? A hoklica? A Gargamel?”

Untitled-1-400-x-400.png

Iva, 11 godina: „A da li vi znate od Valijamsa, da li su ti njegovi učitelji stvarni?” Kažemo da se nadamo da ih je izmislio. „Pa ne može baš sve tako da ih izmisli, mora da nekog takvog i poznaje.”