„Sudbina mi je nejasna i tako mi se sviđa. Mogućnosti su beskonačne, kao i zvezde. ”
Odmah na početku citiram omiljenu rečenicu iz knjige kojom ukratko rezimiram celu priču u vidu poruke koju želi da saopšti čitaocu.
Samu priču sam progutao u jednom dahu i nestrpljivo čekam da uplovim u još priča i svetova koje je stvorila ova brilijantna autorka.
Sofi Anderson nam donosi jednu jako lepu i toplu priču o odrastanju, sazrevanju, prijateljstvu, prihvatanju svrhe života, kao i odgovornosti koje nam isti donosi. Svojim stilom pisanja uspela je vešto da čitaocima pruži jedno bajkovito čitalačko iskustvo. U jednom trenutku sam se malo uplašio da bi knjiga mogla biti čak i za moj ukus previše dečja. Međutim, već prvih nekoliko stranica bilo je dovoljno da odagnaju sav potencijalni strah i omoguće mi da se upustim u avanturu i postanem deo magične atmosfere kojom priča odiše.
Što se tiče same radnje, pratimo pustolovine devojčice Marinke koja kao i svako dete njenih godina sanja o normalnom životu i mogućnosti da stekne prijatelje. To bi možda i bilo izvodljivo da nije činjenice da je njena baka Baba Jaga. U pitanju je biće sa kojim smo manje-više upoznati zahvaljujući slovenskom folkloru.
Godinama sam doživljavao njen lik kao ništa drugo nego okrutnu vešticu kakva je prikazana u nekim od najstarijih narodnih priča i bajki. Međutim, autorka je lepo predstavila i istražila drugu stranu Baba Jagine ličnosti prikazavši je na taj način u mnogo lepšem svetlu. Zadatak Baba Jage zapravo podrazumeva navođenje duša preminulih između ovog i onog sveta. Marinka i ona žive u kući sa pilećim nogama koja nikada ne ostaje na istom mestu, već se konstantno premešta bez upozorenja kada to najmanje očekuješ. Zbog toga Marinka teži da promeni svoju sudbinu i prestane da živi u senci svoje bake, ali kuća ima druge planove. Ostaje samo pitanje kakve će posledice ostaviti za sobom tvrdoglavost i ponos jedne 13-godišnje devojčice.
Ostatak teksta pročitajte klikom na link
Autor teksta: @a_library_of_souls
Autor slike: @a_library_of_souls