Šta bih rekla sebi kao tinejdžerki?

tmamablog, valentajnovi

Znate ono čuveno “da mi je ova pamet bila tada”? Kad razmišljam o svojim tinejdžerskim danima, ima tih momenata. Ali ipak, da nije sve bilo tako, verovatno me ne bi dovelo do ovoga gde sam sada. A ako je tako – sve je vredelo.

Bila sam čudak na neki svoj način. Nedruštvena, a opet za prave prijatelje bih dala sve. Teško pronalazila zajednički jezik sa svima, a napravila svoj krug ljudi koji su mi sve. I dan danas deo njih mi je veoma blizak.

Imala sam gomilu snova i sada kada se osvrnem vidim da sam dobar deo njih ostvarila. S tim što su se vremenom stvorili i neki novi, ali uvek treba imati nešto čemu stremimo, zar ne?

Bila sam veoma nesigurna, veoma introvertna. Često odavala utisak srži negativnosti sažet u jednoj osobi. Osećala sam kao da me niko ne razume i da moje snove niko ne shvata ozbiljno. Kao da je moj trud neprimetan, kao da ništa što uradim nije dovoljno.

Sve sam primala k srcu i kad god se nešto što zamislim ne bi ostvarilo moj svet se rušio. Iznova bih ga gradila na sve nesigurnijim temeljima visoko pod oblake, pa i na njima. Veliki ciljevi, ogromna nesigurnost i niko ko bi rekao “dobro je” ili “u redu je”.

Nisam imala neke bog zna kakve traume, samo vrlo iskristalisane faze puberteta koje su se razvijale u relativno disfunkcionalnoj porodici. Period kada ne želim da budem u sopstvenoj kući. Period neslaganja sa roditeljima zbog njihovog nerazumevanja. Periode privremenih prijateljstava. “Svi me vole” i “niko me ne voli” periode. Sve one periode kroz koje prolazi i većina tinejdžera, samo je razlika u intenzitetu.

Ostatak teksta pročitajte klikom na link: https://3tamama.blogspot.com/search?q=valentajn

Izvor: TAMAMA

Kucica-300x300.png

Teodor, 10 godina: „Kada izlazi Kućica 39?” Uskoro, kažem. „To si mi rekla i juče.”

Tatu-i-Patu-400-x-400.png

Elena, 5 godina (kažemo joj da izabere najsmešniju reč od ponuđenih; sluša i počinje da se smeje): „Braaaabonjaaaak. Ja i ne znam šta je to, ali smeeešno je. A šta je pundravac? A dodole? A hoklica? A Gargamel?”

Untitled-1-400-x-400.png

Iva, 11 godina: „A da li vi znate od Valijamsa, da li su ti njegovi učitelji stvarni?” Kažemo da se nadamo da ih je izmislio. „Pa ne može baš sve tako da ih izmisli, mora da nekog takvog i poznaje.”