Šta bih rekla sebi kao tinejdžerki?

tmamablog, valentajnovi

Znate ono čuveno “da mi je ova pamet bila tada”? Kad razmišljam o svojim tinejdžerskim danima, ima tih momenata. Ali ipak, da nije sve bilo tako, verovatno me ne bi dovelo do ovoga gde sam sada. A ako je tako – sve je vredelo.

Bila sam čudak na neki svoj način. Nedruštvena, a opet za prave prijatelje bih dala sve. Teško pronalazila zajednički jezik sa svima, a napravila svoj krug ljudi koji su mi sve. I dan danas deo njih mi je veoma blizak.

Imala sam gomilu snova i sada kada se osvrnem vidim da sam dobar deo njih ostvarila. S tim što su se vremenom stvorili i neki novi, ali uvek treba imati nešto čemu stremimo, zar ne?

Bila sam veoma nesigurna, veoma introvertna. Često odavala utisak srži negativnosti sažet u jednoj osobi. Osećala sam kao da me niko ne razume i da moje snove niko ne shvata ozbiljno. Kao da je moj trud neprimetan, kao da ništa što uradim nije dovoljno.

Sve sam primala k srcu i kad god se nešto što zamislim ne bi ostvarilo moj svet se rušio. Iznova bih ga gradila na sve nesigurnijim temeljima visoko pod oblake, pa i na njima. Veliki ciljevi, ogromna nesigurnost i niko ko bi rekao “dobro je” ili “u redu je”.

Nisam imala neke bog zna kakve traume, samo vrlo iskristalisane faze puberteta koje su se razvijale u relativno disfunkcionalnoj porodici. Period kada ne želim da budem u sopstvenoj kući. Period neslaganja sa roditeljima zbog njihovog nerazumevanja. Periode privremenih prijateljstava. “Svi me vole” i “niko me ne voli” periode. Sve one periode kroz koje prolazi i većina tinejdžera, samo je razlika u intenzitetu.

Ostatak teksta pročitajte klikom na link: https://3tamama.blogspot.com/search?q=valentajn

Izvor: TAMAMA

Bube.png

Staša Petrović, 5 godina: ,, A teto, je l’ znaš ti mog ujka Vasu? Ne znaš? E on ima bubarnik u dvorištu. Daj mi tu knjigu s bubama da mu nosim, da mi pokaže koje on ima.”

Kucica-na-drvetu-mala.png

Zorica Marković, 8 godina: ,,Moja drugarica ima kućicu na drvetu. Pravu. U selu, napravio joj deka. Zato joj nosim ovu knjigu.”

najgora_deca_na_svetu.png

Jevrem Popović, 12 godina: ,,Idem na rođendan kod jednog Zlatka, a on jako liči na Razmaženog Rašu, zato sam mu kupio Najgoru decu na svetu 2. Možda ukapira da nije okej.”