Polako nam se bliže decembar i praznici i to je period kada mi najviše prijaju bajkovite knjige. Sofi svojim pisanjem stvara magiju, njene knjige jesu prvenstveno namenjene deci ali itekako prijaju i nama odraslima koji smo sačuvali dete u sebi.
Lik Baba Jage je većini poznat zahvaljujući ruskim narodnim bajkama. Ona živi u kući na pilećim nogama koja ima svoju volju i kreće se gde god i kad god to poželi, nikada se ne zadržavajući dugo na jednom mestu. Ispred kuće je uvek postavljena ograda od ljudskih kostiju kako bi bila zaklonjena od živih jer kuća u sebi čuva Kapiju koja je portal između sveta živih i sveta mrtvih. Baba Jaga je zaštitnica kuće i svako veče pomaže dušama tek preminulih da prođu kroz Kapiju i da se vrate zvezdama. Pre toga ih ugosti uz bogatu večeru i muziku i sluša ispovesti o njihovom životu.
U svemu tome joj pomaže dvanestogodišnja unuka Marinka. Ona zna da je njena sudbina da jednog dana nasledi babu i bude sledeća zaštitnica ali ona želi više od toga. Ona samo želi da bude obična devojčica kao i sva deca njenih godina, da ima prave žive prijatelje i da bude prihvaćena.
Da li će Marinka uspeti da promeni svoju sudbinu? Zbog čega je toliko vezana za kuću i zašto joj je zabranjeno da se mnogo udaljava od nje?
U životu se često dešava da nešto previše želimo i da zbog toga zapostavljamo ono što već imamo. Tako je Marinka žudeći za onim što nema počela da gubi sebe i one koji je zaista vole i učinili bi sve za nju. Moram priznati da me je često nervirala zbog svog sebičnog i bezobzirnog ponašanja. Znam da je ona dete koje samo želi ono što i druga deca ali je u pojedinim momentima zaista jako iritantna i naporna i to mi je malo umanjilo celokupni utisak.
Sama priča je lepa i kao i “Devojčica medvedica” govori o odrastanju i prihvatanju sebe, samo što mi se Janka mnogo više dopala kao lik nego Marinka.
Ostatak teksta pročitajte klikom na link
Autorka teksta: zvoncicin_knjiski_kutak
Autorka slike: zvoncicin_knjiski_kutak