Roman AKVAMARIN – distopijska priča o potrazi za slobodom

Kako će izgledati svet za 100 godina? Hoće li ljudi živeti u društvu sličnom ovom našem, ili će budućnost i način života koji očekuje naše potomke biti potpuno drugačiji od ovog današnjeg? Čovek je oduvek tragao za odgovorima na ova pitanja dajući svoju viziju sveta kao mogući odgovor. Nekada je odgovor nalazio na drugim planetama, a nekada duboko ispod površine mora.

Roman Akvamarin je prošle godine objavila Izdavačka kuća Propolis books. Autor je nagrađivani nemački pisac naučne fantastike Andreas Ešbah, a knjigu je na srpski prevela Darinka Kovačević. Roman je u Nemačkoj prvi put objavljen 2015.

Akvamarin je roman namenjen prvenstveno mladima, i donosi nam priču o sudbini jedne devojčice koja je u godinama kada otkriva svoj identitet. Ispričan je u prvom licu u formi ispovesti koju nam priča glavna junakinja. Ona je u potrazi za onim što jeste – kako svojim poreklom, tako i načinom života koji sama bira. To je zapravo priča o različitostima i preprekama na koje nailaze diskriminisani, ali i spremnosti da se one prevaziđu.

Akvamarin je priča o prevazilaženju i prihvatanju različitosti kako na ličnom tako i na kolektivnom planu. Andreas Ešbah pokušava da nam kaže upravo to da odstupanja i neuklopljenost usled jedinstvenosti tela ili načina razmišljanja, predstavljaju jednu od arhetipskih karakteristika ljudskog društva, i da samo uz jaku individualnost i borbu mogu biti prevaziđena.

Ceo tekst možete naći na sledećem linku:

Izvor: www.sinhro.rs

Roman AKVAMARIN – distopijska priča o potrazi za slobodom

najgora_deca_na_svetu2.png

Vlada, 6 godina: ,,U vrtiću su nam čitali Najgoru decu i rekli da ne smemo da budemo kao oni. Pa smo crtali ko nam se najviše dopao. U stvari, najmanje, ko je najgori.”

skrivena_kapija_tumbnail.png

Sofija, 14 godina: ,,A je l’ Skrivena kapija stvarno poslednja? Ja mislim da je tu moralo biti još nečega imeđu Sebastijana i Ane.”

farma_blatnjava_barica.png

Teodora, 8 godina: ,,Crtala sam gusku Gabrijelu kad je učiteljica tražila da nacrtamo omiljenu životinju. Pitala me je zašto sam nacrtala baš gusku. Pa zato što je najpametnija. Pokazala sam joj knjigu.”