Putujuća kuća ili ona koja otputuje kad poželi i gde poželi

Putujuća kuća, kuća koja ima pileće noge kojima beži kud joj se prohte kad joj se prohte. Te na taj način njeni stanari nikad ne znaju u kom će se delu sveta probuditi. Zvuči sjajno. S tom mišlju složila se i jedna Anja. I onda je Anja pročitala kako izgleda naša putujuća kuća – Kuća na pilećim nogama Sofi Anderson.

„Ne računa se koliko je život bio dug, već koliko je bio sladak…
💀Na samom početku želim da napomenem da sam se prosto zaljubila u ove korice i u ovo majstorsko delo!
💀Sa sigurnošću tvrdim da ova knjiga i sama Marinka- glavni lik, priča ovu nezaboravnu priču u kojoj se svako može pronaći. Jer, svi se mi ponekad osećamo usamljeno, nekad čak toliko da verujemo da nigde ne pripadamo. Marinka, devojčica kojoj je sudbina zapečaćena od samog rođenja. Ona mora naslediti babin posao i toga je jako svesna.

Ali ko smo mi ako nemamo svoje snove i nadanja?

Tako ni Marinka ne želi da se prepusti svemu i dopusti drugima da upravljaju njenim životom. I zato ona kreće da krši pravila, jedno po jedno, krijući se od babe kao i od same kuće. Zna ako je oni uhvate kuća će samo izvući svoje pileće noge i pobeći na neko novo mesto bogu iza nogu, daleko od ljudskih pogleda. Razlog zbog kog Marinka i odlučuje da uzme svoj život u sopstvene ruke i prepusti se avanturama jeste njen novi i jedini ljudski prijatelj – Bendžamin.

Povučeni klinac, sa prelepim slikarskim umećem postaje Marinkin beg u spoljašnji svet i cilj ka ostvarenju njenih snova.

Jedno je sigurno, ništa više neće biti isto, ne nakon što je shvatila da joj je ovo jedina šansa da proživi svoj život onako kako je oduvek želela. Onako kako su njeni roditelji to radili dok su kršili pravila. Dok su se zaljubljivali i iz dana u dan sve više voleli. Onako kako su živeli dok nisu postali jedne od mnogobrojnih duša koje su prošle kroz kapiju smrti dok ih je Marinkina baba bodrila…”

Ostatak teksta pročitajte klikom na link: https://www.instagram.com/p/CB5FS0cg4Sx/?igshid=1uxpm1pjnrrxj

Autorka teksta: Anja Ćuk

Kucica-300x300.png

Teodor, 10 godina: „Kada izlazi Kućica 39?” Uskoro, kažem. „To si mi rekla i juče.”

Tatu-i-Patu-400-x-400.png

Elena, 5 godina (kažemo joj da izabere najsmešniju reč od ponuđenih; sluša i počinje da se smeje): „Braaaabonjaaaak. Ja i ne znam šta je to, ali smeeešno je. A šta je pundravac? A dodole? A hoklica? A Gargamel?”

Untitled-1-400-x-400.png

Iva, 11 godina: „A da li vi znate od Valijamsa, da li su ti njegovi učitelji stvarni?” Kažemo da se nadamo da ih je izmislio. „Pa ne može baš sve tako da ih izmisli, mora da nekog takvog i poznaje.”