Povratak dečjoj knjizi!

Išla sam u prodavnicu po hleb i mleko puno pre polaska u školu, a u tom nevelikom dućanu postojala je metalna rotirajuća polica sa dečjim knjigama. Kao danas za razglednice, samo je ta služila za knjige. Slikovnice, pretežno. Svaki put sam ostajala neki minut duže u radnji i, umesto u redu na kasi, stajala kraj metalne police. Nije mi bilo važno što knjige nisu bile moje i što mi ih roditelji nisu kupili, ja sam ih sve pročitala. U osnovoj školi, odmah po upisu, postali smo članovi biblioteke. Vrlo brzo sam pročitala sve bajke, sve dostupne enciklopedije i knjige sa grčkim mitovima. Obožavala sam uski prolaz između polica, memljivi miris starih knjiga, taj nekom red, a meni haos po kome su knjige bile naslagane. Postojala je izanđala fotelja i u njoj sam provela ohoho vremena svog života, prelistavajući knjige. Jer, smele su se izneti samo tri, a uvek sam čitala više knjiga odjednom, birajući ih po raspoloženju.
Uvek nosite neku knjigu u torbi, jer nikad ne znate kada će se odužiti čekanje: u redu u banci, u pošti, na prijavnicama, u domovima zdravlja, u kafiću, na pauzama, u gradskom prevozu, avionu, u parku, na reci, u šetnji, porodilištu.
Čitati se može svuda: U vozu. Na travi. Na fotelji. Krevetu. Podu. Tepihu. Jastuku. Tabureu. Stolu. U kadi.
I spisak ni približno nije gotov…
A nakon obilja pročitanih knjiga, bajki, putopisa, biografija, filozofskih opservacija o smislu, romana, naučne fantastike, žitija i novela, shvatila sam da najviše volim da čitam književnost namenjenu deci. Jer se u njoj kriju najveće istine najjednostavnije kazane.

Kucica-300x300.png

Teodor, 10 godina: „Kada izlazi Kućica 39?” Uskoro, kažem. „To si mi rekla i juče.”

Tatu-i-Patu-400-x-400.png

Elena, 5 godina (kažemo joj da izabere najsmešniju reč od ponuđenih; sluša i počinje da se smeje): „Braaaabonjaaaak. Ja i ne znam šta je to, ali smeeešno je. A šta je pundravac? A dodole? A hoklica? A Gargamel?”

Untitled-1-400-x-400.png

Iva, 11 godina: „A da li vi znate od Valijamsa, da li su ti njegovi učitelji stvarni?” Kažemo da se nadamo da ih je izmislio. „Pa ne može baš sve tako da ih izmisli, mora da nekog takvog i poznaje.”