Ponoćna banda, knjiga za dušu

Ponoćna banda  Dejvida Valijamsa inspirisala je Marka, koji preporučuje samo knjige za dušu. Ovo je Ponocna banda iz njegovog ugla. 😉

Eheeej, čitaoče. Da, da, ti što čitaš ove redove, tebi se obraćam.  Ja sam Tom i hoću da ti poželim dobrodošlicu u Bolnicu gospodina Novčića. Pitaš se sigurno zašto baš ja? Novajlija sam, tek primljen na dečje odeljenje zbog ove gadne čvoruge na glavi (znaj da, kada budeš igrao kriket, obavezno koristi neku zaštitu za glavu jer ova čvoruga straaašno boli). Hoćeš li da pođeš sa mnom u bolesničku sobu da upoznaš Ponoćnu bandu? Ali moraš da mi obećaš da nikom od osoblja nećeš reći da postojimo.  Znaš, mi smo tajna družina, poznata samo pacijentima ove bolnice.

Hajde polako… (otvara vrata sobe) Hej, ne lupaj tim cipelama! I ne zapitkuj me ništa (osim možda šapatom), grozna sestra Matronka je konačno zaspala, a ona je stvarno nezgodne naravi. Nemoj da te zavara njena lepota, jer ona je prava ledena kraljica! Zamisli, našem prijatelju Džeraldu, koji je u nesreći izgubio nogu, rekla je da nikada neće postati surfer. Jel da da je zla? Sigurno se i pitaš zašto nosim ovu roze žensku spavaćicu? E pa ona me je naterala da je obučem pod izgovorom da nema muških pidžama. Ona uživa da nas maltretira jer ima mračno srce, ali uprkos tome, mi je ne mrzimo jer će tako i naše srce postati mračno.
Nego da upoznaš ti članove Ponoćne bande. (obraća se šapatom pacijentima u sobi) Eheeej, društvo, ovo je naš novi drug Čitalac. Čitaoče, ovo je Džoni, on je operisao krajnike jer je jeo previše sladoleda i… Džone, prestani da šuškaš tom kesicom čipsa, probudićeš Matronku!  Idemo dalje…

1. Ovo je Robin, ne može da te vidi jer je operisao oči, ali nadamo se da će brzo ozdraviti. Učenik je muzičke akademije i njegov najveći san je da diriguje veelikim orkestrom. Ova devojčica sa gipsom na nogama i rukama, to je Una. Ne zameri ako nekad deluje ljutito i oštro, dobar je prijatelj. Njen san je da postane profesionalni planinar i da povede ekspediciju na Severni pol. (okreće glavu ka Uninom namrgođenom licu) Una, nemoj da se duriš! Čitalac nas neće odati… obećao je. Zar ne, Čitaoče? Devojčica koja spava je Selena, nju ne vodimo u avanture jer je previše slaba i malaksala. Dugo je u bolnici, a rekla nam je da je izgubila kosu zbog terapije koju prima. Ja joj prepričavam avanture Ponoćne bande i dao sam joj obećanje da ćemo je nekad povesti sa nama… šta je to? (brava na vratima blago škripi) Šššš! Neko otvara vrata… Aaa, to si ti Potr… (okreće se ka meni)

Neee! Ne plaši se! To je samo Potrčko. Hajde, Potrčko, dođi kod nas, sedi kraj Čitaoca. Potrčko je naš veliki prijatelj i pomoćnik, i nemoj da te uplaši njegovo iskrivljeno lice. On nije zao kao neki lepotani (pogled na Matronku koja uveliko hrče i verovatno sanja kako će ponižavati bolesnike) već ima dobru dušu i veliko srce. On pomaže Ponoćnoj bandi koja ima zadatak da usrećuje pacijente u bolnici, da ostvaruje njihove snove. Heheh, sigurno se pitaš kako.  Imamo mi svoje metode, a Potrčko je mozak cele operacije. Pitaš se sigurno i zašto to radimo, zašto jednostavno ne mirujemo u svojim krevetima da bismo se brže oporavili. Ovo je naša filozofija: osmeh je lek za dušu i verujemo da će naši drugari brže ozdraviti ako im ulepšamo boravak ovde. Jedni drugima pomažemo da lakše prebrodimo boravak u ovoj sumornoj ustanovi, mi ostvarujemo sve njihove zamisli o dobroj zabavi i avanturi. Imaš li ti neki neostvareni san, Čitaoče? Ako imaš, dobrodošao si u našu družinu, mi ćemo ti pomoći da ga ostvariš. Ne brini, kakav god da je san, snaći ćemo se za realizaciju.

2. Una, ispričaj Čitaocu svoju ekspediciju na Severnom polu, čak je i padao sneg, imali smo iglo i svi zajedno smo zaboli britansku zastavu na tlo da obeležimo teritoriju. Čak nas je napao i polarni medved! 🐻 (Potrčko mi šapuće: hladnjača u podrumu i kostim medveda napravljen od vune, starog stetoskopa i kartonskih kutija od lekova). Vidiš li kako su naše avanture uzbudljive? Šta? Ne možeš da se setiš nijednog neostvarenog sna? Lezi, odspavaj, dobro razmisli pa ćeš nam sutra reći. Ti, Džone, spremi one čokoladice sa sirupom za spavanje, one sa ljubičastim omotom, znaš da nam Matronka ovu avanturu nikad ne bi dozvolila. Ti, Čitaoče, sutra, kada se probudimo, saopštićeš nam svoj predlog za avanturu. Boravak ovde uopšte ne mora da bude tako dosadan.
Mi te sada ostavljamo, čeka nas ostvarenje Džonovog sna, želi da postane Superdžoni, heroj koji leti. Ponoćna banda kreće u avanturu. Idemo drugari, biće ovo luda noć, ne želimo da se Matronka probudi pre našeg dolaska.

Završna reč autora prikaza: drugari, želeo sam da vam na malo kreativniji način približim avanture Ponoćne bande, ove divne priče o prijateljstvu, o solidarnosti, o snazi i istrajnosti grupe dece koja i u situacijama kada se čini da je sve krenulo nizbrdo, pronalaze načine da ulepšaju sebi i jedni drugima svakodnevnicu. Osmeh možda nije lek za bolest, ali jeste melem za dušu. Zato drugari, i u najtežim trenucima svog života, trudite se, potražite razloge za smeh, za radost, za ljubav. 💙

Autor teksta: Marko Jovanović, @knjiga_za_dusu

NAJGORI-UCITELJI-400.png

Ema (8): „A ako ja kupim ovu knjigu mojoj učiteljici za rođendan, jel’ će ona da se naljuti?”

MP-Necu-da-perem-ruke-400.png

Đurđa (6): „Mama, vidi, ni ona neće da pere ruke.”

vesela-anatomija400.png

Strahinja (13): „A šta, kao, šta god mi padne na pamet ovde je? Pa kuuul. Ne moram da učim ono iz škole.”