Bibliotekarku Natašu upoznali smo davnih dana, na jednom skupu bibliotekara Srbije. Prišla nam je i zauvek nas osvojila osmehom. Na isti način svakodnevno osvaja i decu u Osnovnoj školi ,,Ratko Mitrović“. Bili smo im u gostima i čitali Dedu u bekstvu trećacima i četvrtacima. Sa potonjima smo stari znanci, sećaju nas se od prošle godine i sećaju se Užasne tetke. Stekao je tada Dejvid Valijams zamašan broj novih obožavalaca. Tek, naš deda izazvao je oduševljenje kao i tetka, kao i Baka gangster, čak smo i pitani da li će Valijams da napiše knjigu za svakoga u rodoslovu. A onda smo se družili sa starijima, čitajući Ivana jednog jedinog. I to nas je raspametilo. Nismo očekivali toliki broj misleće, samosvesne dece, koja imaju svoj stav i ne plaše se da ga izreknu, kojoj je umetnost važan segment života, koji razmišljaju o svrsi života i o razlozima zbog kog su tu, u životu koji im je dat. A mislili su da je Ivan tek još jedna priča o dogodovštinama životinja…
