OŠ ,,Ratko Mitrović”, Beograd, novembar 2016.

Bibliotekarku Natašu upoznali smo davnih dana, na jednom skupu bibliotekara Srbije. Prišla nam je i zauvek nas osvojila osmehom. Na isti način svakodnevno osvaja i decu u Osnovnoj školi ,,Ratko Mitrović“. Bili smo im u gostima i čitali Dedu u bekstvu trećacima i četvrtacima. Sa potonjima smo stari znanci, sećaju nas se od prošle godine i sećaju se Užasne tetke. Stekao je tada Dejvid Valijams zamašan broj novih obožavalaca. Tek, naš deda izazvao je oduševljenje kao i tetka, kao i Baka gangster, čak smo i pitani da li će Valijams da napiše knjigu za svakoga u rodoslovu. A onda smo se družili sa starijima, čitajući Ivana jednog jedinog. I to nas je raspametilo. Nismo očekivali toliki broj misleće, samosvesne dece, koja imaju svoj stav i ne plaše se da ga izreknu, kojoj je umetnost važan segment života, koji razmišljaju o svrsi života i o razlozima zbog kog su tu, u životu koji im je dat. A mislili su da je Ivan tek još jedna priča o dogodovštinama životinja…

os-branko-radicevic-ivan-jedan-jedini os_ratko_mitrovic_2

os_ratko_mitrovicos_ratko_mitrovic_1

 

 

Kucica-300x300.png

Teodor, 10 godina: „Kada izlazi Kućica 39?” Uskoro, kažem. „To si mi rekla i juče.”

Tatu-i-Patu-400-x-400.png

Elena, 5 godina (kažemo joj da izabere najsmešniju reč od ponuđenih; sluša i počinje da se smeje): „Braaaabonjaaaak. Ja i ne znam šta je to, ali smeeešno je. A šta je pundravac? A dodole? A hoklica? A Gargamel?”

Untitled-1-400-x-400.png

Iva, 11 godina: „A da li vi znate od Valijamsa, da li su ti njegovi učitelji stvarni?” Kažemo da se nadamo da ih je izmislio. „Pa ne može baš sve tako da ih izmisli, mora da nekog takvog i poznaje.”