Dudovica je selo u blizini Lazarevca, pitoreskno i rustično, gde su ljudi pitomi, a jutra lenja, vremena ima ako volje ne manjka, a deca u školu idu kao u botaničku baštu. Zora i Olivera su nam ozareno pričale o svojim đacima. Dvorište je nestvarno veliko i nestvarno zeleno, klupe i stolovi čine letnju učionicu, sve bruji i zuji od tajnog života insekata (mogli smo i Bube poneti), a domaćini su ljubazni kao da smo stari znanci. Insistirali smo da čitalačku radionicu održimo napolju, na travi, pod drvećem, a deca su nam to ispunila. Još jedna velika grupa trećaka i četvrtaka pobliže je upoznala naslove Dejvida Valijamsa.
