OŠ „Kreativno pero“, septembar 2015.

Bili smo u jednoj skrivenoj, strmoj ulici na Dedinju, punoj drveća i tišine i družili se sa učenicima Osnovne škole „Kreativno pero“. Uživali smo u svakom minutu čitanja pametnim glavicama kojima se dopao otkačeni humor Dejvida Valijamsa u „Užasnoj tetki“. Dan je bio sunčan, a mi u dvorištu, na panjićima i orio se prostor od dečjeg smeha i zapitkivanja. Ne, nismo im otkrili šta je kraj, ni da li je Garež bio Herbert, ni kako je postao duh. Samo smo im otkrili da je tetka zaista bila užasna: zbog tarantula, kamenih kolača, kačenja na štrik, štapina dinamita na torti i uvrnutih bajki. Voleli bismo da su škole nalik ovoj postojale i kada smo mi bili mali…

Kreativno_pero_01Kreativno_pero_02Kreativno_pero_03Kreativno_pero_04Kreativno_pero_05Kreativno_pero_06

Kucica-300x300.png

Teodor, 10 godina: „Kada izlazi Kućica 39?” Uskoro, kažem. „To si mi rekla i juče.”

Tatu-i-Patu-400-x-400.png

Elena, 5 godina (kažemo joj da izabere najsmešniju reč od ponuđenih; sluša i počinje da se smeje): „Braaaabonjaaaak. Ja i ne znam šta je to, ali smeeešno je. A šta je pundravac? A dodole? A hoklica? A Gargamel?”

Untitled-1-400-x-400.png

Iva, 11 godina: „A da li vi znate od Valijamsa, da li su ti njegovi učitelji stvarni?” Kažemo da se nadamo da ih je izmislio. „Pa ne može baš sve tako da ih izmisli, mora da nekog takvog i poznaje.”