OŠ „Jovan Dučić“, maj 2016.

U Osnovnoj školi ,,Jovan Dučić“ družili smo se sa našim starim znancima i drugarima iz vrtića ,,Žan-Žak“. Kada smo se poslednji put videli, čitali smo Malčice nepodnošljivog slona Dejvida Valijamsa i oni su nam danas na poklon doneli obeleživače za knjige koje su sami osmislili i napravili. Raznežila nas je njihova pažnja, a oduševila kreativnost i način na koji oni vide plavog, velikog, nametljivog, trapavog, gladnog slona. Danas smo hodali na različite načine, podražavajući životinje, oglašavali smo se kao one, učili nazive životinjskih beba, žena i muževa; pokazivali smo vežbe sa treninga i povezali brokoli sa lepim osmehom; čuli smo da bi dinosaurus bio baš sjajan ljubimac, a da su dobra zamena i ribice, kuce i mace.
Vesela menažerija, kad se saberu svi utisci.

JDI01JDI02OŠ_Jovan_Dučić_03

Kucica-300x300.png

Teodor, 10 godina: „Kada izlazi Kućica 39?” Uskoro, kažem. „To si mi rekla i juče.”

Tatu-i-Patu-400-x-400.png

Elena, 5 godina (kažemo joj da izabere najsmešniju reč od ponuđenih; sluša i počinje da se smeje): „Braaaabonjaaaak. Ja i ne znam šta je to, ali smeeešno je. A šta je pundravac? A dodole? A hoklica? A Gargamel?”

Untitled-1-400-x-400.png

Iva, 11 godina: „A da li vi znate od Valijamsa, da li su ti njegovi učitelji stvarni?” Kažemo da se nadamo da ih je izmislio. „Pa ne može baš sve tako da ih izmisli, mora da nekog takvog i poznaje.”