OŠ „Jovan Dučić“, maj 2016.

U Osnovnoj školi ,,Jovan Dučić“ družili smo se sa našim starim znancima i drugarima iz vrtića ,,Žan-Žak“. Kada smo se poslednji put videli, čitali smo Malčice nepodnošljivog slona Dejvida Valijamsa i oni su nam danas na poklon doneli obeleživače za knjige koje su sami osmislili i napravili. Raznežila nas je njihova pažnja, a oduševila kreativnost i način na koji oni vide plavog, velikog, nametljivog, trapavog, gladnog slona. Danas smo hodali na različite načine, podražavajući životinje, oglašavali smo se kao one, učili nazive životinjskih beba, žena i muževa; pokazivali smo vežbe sa treninga i povezali brokoli sa lepim osmehom; čuli smo da bi dinosaurus bio baš sjajan ljubimac, a da su dobra zamena i ribice, kuce i mace.
Vesela menažerija, kad se saberu svi utisci.

JDI01JDI02OŠ_Jovan_Dučić_03

najgora_deca_na_svetu2.png

Vlada, 6 godina: ,,U vrtiću su nam čitali Najgoru decu i rekli da ne smemo da budemo kao oni. Pa smo crtali ko nam se najviše dopao. U stvari, najmanje, ko je najgori.”

skrivena_kapija_tumbnail.png

Sofija, 14 godina: ,,A je l’ Skrivena kapija stvarno poslednja? Ja mislim da je tu moralo biti još nečega imeđu Sebastijana i Ane.”

farma_blatnjava_barica.png

Teodora, 8 godina: ,,Crtala sam gusku Gabrijelu kad je učiteljica tražila da nacrtamo omiljenu životinju. Pitala me je zašto sam nacrtala baš gusku. Pa zato što je najpametnija. Pokazala sam joj knjigu.”