OŠ ,,Ivan Milutinović”

Višnjica se smestila baš na samoj obali Dunava, a škola ,,Ivan Milutinović” gleda na nju. Deca su u njoj pitoma i široka, baš kao i reka uz koju uče. Ili od nje uče. Biti tih, a moćan, i slediti svoj put. Takva deca obožavaju da čitaju. A kako i ne bi, uz onakvu bibliotekarku Miru. I mi smo im čitali. Užasnu tetku, kojoj su se mnogo smejali. Navijali su za duha, smejali se Džibonijevim uvrnuto-izvrnutim dužnostima i na kraju poželeli da i oni mogu da jedu onoliko slatkiša za doručak, kao tetka.

OŠ IVAN MILUTINOVIĆ

Bube.png

Staša Petrović, 5 godina: ,, A teto, je l’ znaš ti mog ujka Vasu? Ne znaš? E on ima bubarnik u dvorištu. Daj mi tu knjigu s bubama da mu nosim, da mi pokaže koje on ima.”

Kucica-na-drvetu-mala.png

Zorica Marković, 8 godina: ,,Moja drugarica ima kućicu na drvetu. Pravu. U selu, napravio joj deka. Zato joj nosim ovu knjigu.”

najgora_deca_na_svetu.png

Jevrem Popović, 12 godina: ,,Idem na rođendan kod jednog Zlatka, a on jako liči na Razmaženog Rašu, zato sam mu kupio Najgoru decu na svetu 2. Možda ukapira da nije okej.”