OŠ ,,Ivan Milutinović”

Višnjica se smestila baš na samoj obali Dunava, a škola ,,Ivan Milutinović” gleda na nju. Deca su u njoj pitoma i široka, baš kao i reka uz koju uče. Ili od nje uče. Biti tih, a moćan, i slediti svoj put. Takva deca obožavaju da čitaju. A kako i ne bi, uz onakvu bibliotekarku Miru. I mi smo im čitali. Užasnu tetku, kojoj su se mnogo smejali. Navijali su za duha, smejali se Džibonijevim uvrnuto-izvrnutim dužnostima i na kraju poželeli da i oni mogu da jedu onoliko slatkiša za doručak, kao tetka.

OŠ IVAN MILUTINOVIĆ

Kucica-300x300.png

Teodor, 10 godina: „Kada izlazi Kućica 39?” Uskoro, kažem. „To si mi rekla i juče.”

Tatu-i-Patu-400-x-400.png

Elena, 5 godina (kažemo joj da izabere najsmešniju reč od ponuđenih; sluša i počinje da se smeje): „Braaaabonjaaaak. Ja i ne znam šta je to, ali smeeešno je. A šta je pundravac? A dodole? A hoklica? A Gargamel?”

Untitled-1-400-x-400.png

Iva, 11 godina: „A da li vi znate od Valijamsa, da li su ti njegovi učitelji stvarni?” Kažemo da se nadamo da ih je izmislio. „Pa ne može baš sve tako da ih izmisli, mora da nekog takvog i poznaje.”