OŠ ,,Ivan Milutinović”

Višnjica se smestila baš na samoj obali Dunava, a škola ,,Ivan Milutinović” gleda na nju. Deca su u njoj pitoma i široka, baš kao i reka uz koju uče. Ili od nje uče. Biti tih, a moćan, i slediti svoj put. Takva deca obožavaju da čitaju. A kako i ne bi, uz onakvu bibliotekarku Miru. I mi smo im čitali. Užasnu tetku, kojoj su se mnogo smejali. Navijali su za duha, smejali se Džibonijevim uvrnuto-izvrnutim dužnostima i na kraju poželeli da i oni mogu da jedu onoliko slatkiša za doručak, kao tetka.

OŠ IVAN MILUTINOVIĆ

vuk_koji_je_ispao_z_knjige.png

Đole, 4 godine: ,,Neću Malu Princezu, ja perem ruke, hoću Vuka, on ima dinosauruse.”

Tandrčak-za-sajt.png

Marko, sedam i po godina, govori tati koja dela Valijamsa mu fale preko telefona: ,,Andrmolja. Tučak. Različak…”, mi: ,,Tandrčak”, on:,,E taj.”

ogledalo_g_grimsa.png

Maša, 15 godina (riđokosa): ,,Ona što ima riđu kosu i što je menjala svet iza ogledala, je l’ postoji nastavak, šta je bilo kad je porasla?”