OŠ „Danilo Kiš“,Beograd, maj 2016.

Sa drugarima iz osnovne škole ,,Danilo Kiš“ na Voždovcu družili smo se jesenas, uz Užasnu tetku Dejvida Valijamsa. Ovog puta, u goste smo im doveli njegovog Dedu u bekstvu. Bibliotekarka Marina zna da deca obožavaju Dejvida Valijamsa i zato je iskupila veliki broj trećaka i četvrtaka da nas čuju. Smejali su se seckanim šargarepama u čokoladnom mleku, ispaljivanju učitelja iz topa, pravilima ponašanja u staračkom domu i dogodovštinama koje su Džek i deda delili, a mi smo se smejali njihovim doživljajima sa bakama i dekama, koji su, ispostavilo se, neispcrpni izvor ljubavi, ali i smeha.

OŠ_Danilo_Kiš_02

Kucica-300x300.png

Teodor, 10 godina: „Kada izlazi Kućica 39?” Uskoro, kažem. „To si mi rekla i juče.”

Tatu-i-Patu-400-x-400.png

Elena, 5 godina (kažemo joj da izabere najsmešniju reč od ponuđenih; sluša i počinje da se smeje): „Braaaabonjaaaak. Ja i ne znam šta je to, ali smeeešno je. A šta je pundravac? A dodole? A hoklica? A Gargamel?”

Untitled-1-400-x-400.png

Iva, 11 godina: „A da li vi znate od Valijamsa, da li su ti njegovi učitelji stvarni?” Kažemo da se nadamo da ih je izmislio. „Pa ne može baš sve tako da ih izmisli, mora da nekog takvog i poznaje.”