OŠ „Branko Radičević“, Beograd, maj 2016.

Naše čitalačke radionice odvele su nas i u novobeogradsku školu „Branko Radičević“, u kojoj je biblioteka mesto susreta i razgovora, a ne tek puke razmene knjiga. U kojoj se pisci sreću počesto, a izložbe su pravilo. U toj velikoj školi veliki su i osmesi. Dečji, ali i bibliotekarkin. Nasmejana Tanja iskupila nam je sve trećake i četvrtake i, po našoj proceni, više od 300 dece čulo je da je Užasna tetka Dejvida Valijamsa krajnje neobična, da ima neobičnog ljubimca neobičnog imena, da se na neobičan i često surov način šalila sa svojim bratom, da ima neobičnu opsesiju i vrlo jasnu želju – da se dokopa Stelinog nasledstva. Smejali su se batleru Džiboniju i prostom izražavanju jednog duha, tetkinim verzijama bajki i punjenim sovama. Zanimali su nas njihovi krajevi ove priče i pretpostavke o misteriji zamka. Dobili smo mnoštvo maštovitih odgovora koji u sebi kriju naznake nekih budućih pisaca.

BRII01BRII02BRII03BRII04BRII05BRII06

Untitled-1-400-x-400.png

Anđela, 17 godina: „Imam nastavnicu likovnog kojoj bih tako rado poklonila ovu knjigu. Ali ću onda imati keca do kraja godine.”

knjiga95-400.png

Dejan, 10 godina, prelistava Užasnu tetku: ,,Kako je tetka užasna, kad su sve tetke dobre”, ova nije dobra, kažemo, ,,jadno to dete s takvom tetkom.”

najgora_deca_na_svetu3.png

Boris, 10 godina: „Pročitao sam u Malom Zabavniku da Valijams nije napisao četvrti deo Najgore dece na svetu. Baš sam se razočarao. A da ga vi pitate da to ipak napiše, vi ga poznajete.”