OŠ „Branko Radičević“, Beograd, maj 2016.

Naše čitalačke radionice odvele su nas i u novobeogradsku školu „Branko Radičević“, u kojoj je biblioteka mesto susreta i razgovora, a ne tek puke razmene knjiga. U kojoj se pisci sreću počesto, a izložbe su pravilo. U toj velikoj školi veliki su i osmesi. Dečji, ali i bibliotekarkin. Nasmejana Tanja iskupila nam je sve trećake i četvrtake i, po našoj proceni, više od 300 dece čulo je da je Užasna tetka Dejvida Valijamsa krajnje neobična, da ima neobičnog ljubimca neobičnog imena, da se na neobičan i često surov način šalila sa svojim bratom, da ima neobičnu opsesiju i vrlo jasnu želju – da se dokopa Stelinog nasledstva. Smejali su se batleru Džiboniju i prostom izražavanju jednog duha, tetkinim verzijama bajki i punjenim sovama. Zanimali su nas njihovi krajevi ove priče i pretpostavke o misteriji zamka. Dobili smo mnoštvo maštovitih odgovora koji u sebi kriju naznake nekih budućih pisaca.

BRII01BRII02BRII03BRII04BRII05BRII06

najgora_deca_na_svetu2.png

Vlada, 6 godina: ,,U vrtiću su nam čitali Najgoru decu i rekli da ne smemo da budemo kao oni. Pa smo crtali ko nam se najviše dopao. U stvari, najmanje, ko je najgori.”

skrivena_kapija_tumbnail.png

Sofija, 14 godina: ,,A je l’ Skrivena kapija stvarno poslednja? Ja mislim da je tu moralo biti još nečega imeđu Sebastijana i Ane.”

farma_blatnjava_barica.png

Teodora, 8 godina: ,,Crtala sam gusku Gabrijelu kad je učiteljica tražila da nacrtamo omiljenu životinju. Pitala me je zašto sam nacrtala baš gusku. Pa zato što je najpametnija. Pokazala sam joj knjigu.”