OŠ „Branko Radičević“, Beograd, maj 2016.

Naše čitalačke radionice odvele su nas i u novobeogradsku školu „Branko Radičević“, u kojoj je biblioteka mesto susreta i razgovora, a ne tek puke razmene knjiga. U kojoj se pisci sreću počesto, a izložbe su pravilo. U toj velikoj školi veliki su i osmesi. Dečji, ali i bibliotekarkin. Nasmejana Tanja iskupila nam je sve trećake i četvrtake i, po našoj proceni, više od 300 dece čulo je da je Užasna tetka Dejvida Valijamsa krajnje neobična, da ima neobičnog ljubimca neobičnog imena, da se na neobičan i često surov način šalila sa svojim bratom, da ima neobičnu opsesiju i vrlo jasnu želju – da se dokopa Stelinog nasledstva. Smejali su se batleru Džiboniju i prostom izražavanju jednog duha, tetkinim verzijama bajki i punjenim sovama. Zanimali su nas njihovi krajevi ove priče i pretpostavke o misteriji zamka. Dobili smo mnoštvo maštovitih odgovora koji u sebi kriju naznake nekih budućih pisaca.

BRII01BRII02BRII03BRII04BRII05BRII06

Kucica-300x300.png

Teodor, 10 godina: „Kada izlazi Kućica 39?” Uskoro, kažem. „To si mi rekla i juče.”

Tatu-i-Patu-400-x-400.png

Elena, 5 godina (kažemo joj da izabere najsmešniju reč od ponuđenih; sluša i počinje da se smeje): „Braaaabonjaaaak. Ja i ne znam šta je to, ali smeeešno je. A šta je pundravac? A dodole? A hoklica? A Gargamel?”

Untitled-1-400-x-400.png

Iva, 11 godina: „A da li vi znate od Valijamsa, da li su ti njegovi učitelji stvarni?” Kažemo da se nadamo da ih je izmislio. „Pa ne može baš sve tako da ih izmisli, mora da nekog takvog i poznaje.”