OŠ ,,Branko Radičević”, Beograd, septembar 2016. Ivan, jedan jedini

U Osnovnoj školi ,,Branko Radičević“ tokom septembra družili smo se i sa starijim đacima, sa predstavnicima svih odeljenja od petog do osmog razreda. Čitali smo Ivan, jedan jedini Ketrin Eplgejt, i razgovarali o filozofskim a dečjim pogledima na ljude i svet. Svi listom vole filmove u kojima su životinje glavni likovi, samim tim vole i takvu književnost. Među prisutnim učenicima veliki broj njih pribegava nekom vidu umetnosti kao načinu sopstvenog izražavanja, i shvataju značaj umetnosti za oblikovanje svakog mladog čoveka. Gorila koji posmatra ljude iz staklenog kaveza tržnog centra i donosi zaključke o njima bio im je vrlo inspirativan, kao i činjenica da je pravi Ivan slikao, slike potpisivao palcem i da su se takva umetnička dela prodavala u suvenirnici. Na pitanje šta je za njih najveća sloboda jedna učenica šestog razreda oduševila nas je svojim odgovorom: ,,Najveća sloboda je kada možeš da kažeš sve što želiš.“

os-branko-radicevic-ivan-jedan-jedini

Kuca-na-pilecim-nogama-600x600.png

,,Marinka ne voli svoju sudbinu. A ja bih tako rado bila na njenom mestu.”

hajde-da-brojimo-zajedno-front.jpg

,,Mama, vidi, žaba mi namiguje!”

Mali-direktor-prelist.png

,,Da sam Roman, ja bih izgradio bazen u školi.” Bibliotekarka: ,,Odlično, predloži to u Đačkom parlamentu.”