OŠ ,,Branko Radičević”, Beograd, septembar 2016. Ivan, jedan jedini

U Osnovnoj školi ,,Branko Radičević“ tokom septembra družili smo se i sa starijim đacima, sa predstavnicima svih odeljenja od petog do osmog razreda. Čitali smo Ivan, jedan jedini Ketrin Eplgejt, i razgovarali o filozofskim a dečjim pogledima na ljude i svet. Svi listom vole filmove u kojima su životinje glavni likovi, samim tim vole i takvu književnost. Među prisutnim učenicima veliki broj njih pribegava nekom vidu umetnosti kao načinu sopstvenog izražavanja, i shvataju značaj umetnosti za oblikovanje svakog mladog čoveka. Gorila koji posmatra ljude iz staklenog kaveza tržnog centra i donosi zaključke o njima bio im je vrlo inspirativan, kao i činjenica da je pravi Ivan slikao, slike potpisivao palcem i da su se takva umetnička dela prodavala u suvenirnici. Na pitanje šta je za njih najveća sloboda jedna učenica šestog razreda oduševila nas je svojim odgovorom: ,,Najveća sloboda je kada možeš da kažeš sve što želiš.“

os-branko-radicevic-ivan-jedan-jedini

Kucica-300x300.png

Teodor, 10 godina: „Kada izlazi Kućica 39?” Uskoro, kažem. „To si mi rekla i juče.”

Tatu-i-Patu-400-x-400.png

Elena, 5 godina (kažemo joj da izabere najsmešniju reč od ponuđenih; sluša i počinje da se smeje): „Braaaabonjaaaak. Ja i ne znam šta je to, ali smeeešno je. A šta je pundravac? A dodole? A hoklica? A Gargamel?”

Untitled-1-400-x-400.png

Iva, 11 godina: „A da li vi znate od Valijamsa, da li su ti njegovi učitelji stvarni?” Kažemo da se nadamo da ih je izmislio. „Pa ne može baš sve tako da ih izmisli, mora da nekog takvog i poznaje.”