OŠ ,,Branko Radičević”, Beograd, septembar 2016. Ivan, jedan jedini

U Osnovnoj školi ,,Branko Radičević“ tokom septembra družili smo se i sa starijim đacima, sa predstavnicima svih odeljenja od petog do osmog razreda. Čitali smo Ivan, jedan jedini Ketrin Eplgejt, i razgovarali o filozofskim a dečjim pogledima na ljude i svet. Svi listom vole filmove u kojima su životinje glavni likovi, samim tim vole i takvu književnost. Među prisutnim učenicima veliki broj njih pribegava nekom vidu umetnosti kao načinu sopstvenog izražavanja, i shvataju značaj umetnosti za oblikovanje svakog mladog čoveka. Gorila koji posmatra ljude iz staklenog kaveza tržnog centra i donosi zaključke o njima bio im je vrlo inspirativan, kao i činjenica da je pravi Ivan slikao, slike potpisivao palcem i da su se takva umetnička dela prodavala u suvenirnici. Na pitanje šta je za njih najveća sloboda jedna učenica šestog razreda oduševila nas je svojim odgovorom: ,,Najveća sloboda je kada možeš da kažeš sve što želiš.“

os-branko-radicevic-ivan-jedan-jedini

Untitled-1-400-x-400.png

Anđela, 17 godina: „Imam nastavnicu likovnog kojoj bih tako rado poklonila ovu knjigu. Ali ću onda imati keca do kraja godine.”

knjiga95-400.png

Dejan, 10 godina, prelistava Užasnu tetku: ,,Kako je tetka užasna, kad su sve tetke dobre”, ova nije dobra, kažemo, ,,jadno to dete s takvom tetkom.”

najgora_deca_na_svetu3.png

Boris, 10 godina: „Pročitao sam u Malom Zabavniku da Valijams nije napisao četvrti deo Najgore dece na svetu. Baš sam se razočarao. A da ga vi pitate da to ipak napiše, vi ga poznajete.”