OŠ ,,Branko Radičević”, Beograd, septembar 2016. Ivan, jedan jedini

U Osnovnoj školi ,,Branko Radičević“ tokom septembra družili smo se i sa starijim đacima, sa predstavnicima svih odeljenja od petog do osmog razreda. Čitali smo Ivan, jedan jedini Ketrin Eplgejt, i razgovarali o filozofskim a dečjim pogledima na ljude i svet. Svi listom vole filmove u kojima su životinje glavni likovi, samim tim vole i takvu književnost. Među prisutnim učenicima veliki broj njih pribegava nekom vidu umetnosti kao načinu sopstvenog izražavanja, i shvataju značaj umetnosti za oblikovanje svakog mladog čoveka. Gorila koji posmatra ljude iz staklenog kaveza tržnog centra i donosi zaključke o njima bio im je vrlo inspirativan, kao i činjenica da je pravi Ivan slikao, slike potpisivao palcem i da su se takva umetnička dela prodavala u suvenirnici. Na pitanje šta je za njih najveća sloboda jedna učenica šestog razreda oduševila nas je svojim odgovorom: ,,Najveća sloboda je kada možeš da kažeš sve što želiš.“

os-branko-radicevic-ivan-jedan-jedini

jasa_i_nosa_web1.png

Maja Dobrić, 3 godine: ,,Ja znam na nošu, Jaša je još mali.”

slike_iz_zivota_zmajeva1.png

Sveta Lukić, 6 godina: ,,Zmajevi jedu neku bljak čorbu, ali bar vole fudbal.”

dzojstik_na_dar.png

Aleksandar Jevremović, 9 godina: ,,Probao ja da pritisnem A + B + UP + DOWN.”