OŠ ,,Branko Radičević”, Beograd, septembar 2016. Ivan, jedan jedini

U Osnovnoj školi ,,Branko Radičević“ tokom septembra družili smo se i sa starijim đacima, sa predstavnicima svih odeljenja od petog do osmog razreda. Čitali smo Ivan, jedan jedini Ketrin Eplgejt, i razgovarali o filozofskim a dečjim pogledima na ljude i svet. Svi listom vole filmove u kojima su životinje glavni likovi, samim tim vole i takvu književnost. Među prisutnim učenicima veliki broj njih pribegava nekom vidu umetnosti kao načinu sopstvenog izražavanja, i shvataju značaj umetnosti za oblikovanje svakog mladog čoveka. Gorila koji posmatra ljude iz staklenog kaveza tržnog centra i donosi zaključke o njima bio im je vrlo inspirativan, kao i činjenica da je pravi Ivan slikao, slike potpisivao palcem i da su se takva umetnička dela prodavala u suvenirnici. Na pitanje šta je za njih najveća sloboda jedna učenica šestog razreda oduševila nas je svojim odgovorom: ,,Najveća sloboda je kada možeš da kažeš sve što želiš.“

os-branko-radicevic-ivan-jedan-jedini

najgora_deca_na_svetu2.png

Vlada, 6 godina: ,,U vrtiću su nam čitali Najgoru decu i rekli da ne smemo da budemo kao oni. Pa smo crtali ko nam se najviše dopao. U stvari, najmanje, ko je najgori.”

skrivena_kapija_tumbnail.png

Sofija, 14 godina: ,,A je l’ Skrivena kapija stvarno poslednja? Ja mislim da je tu moralo biti još nečega imeđu Sebastijana i Ane.”

farma_blatnjava_barica.png

Teodora, 8 godina: ,,Crtala sam gusku Gabrijelu kad je učiteljica tražila da nacrtamo omiljenu životinju. Pitala me je zašto sam nacrtala baš gusku. Pa zato što je najpametnija. Pokazala sam joj knjigu.”