OŠ ,,Braća Baruh”, Beograd, decembar 2014.

Bibliotekarka Vesna iz OŠ ,,Braća Baruh“ ima divnu pripovedačku moć da samo lepotom sopstvene reči izmesti slušaoce u bajkoviti svet. Ona je napravila uvod na našoj radionici, rekla je da zamislimo svi da smo u nekoj brvnari na planini, napolju veje sneg, niko neće pomoliti nos nikud, jer slušamo priču o Gospodinu Smrdekoviću. I deca su slušala. Dopao im se taj smušeno-smešni dobri lik bivšeg lorda, sa manirima dostojnim dvora, no ponekad ipak prikrivenim, psom Vojvotkinjom, koji je dao sve od sebe da mala Klo, koja se oseća usamljeno, shvati koliko je vredno to što u životu već ima.

OŠ Braća baruh

Untitled-1-400-x-400.png

Anđela, 17 godina: „Imam nastavnicu likovnog kojoj bih tako rado poklonila ovu knjigu. Ali ću onda imati keca do kraja godine.”

knjiga95-400.png

Dejan, 10 godina, prelistava Užasnu tetku: ,,Kako je tetka užasna, kad su sve tetke dobre”, ova nije dobra, kažemo, ,,jadno to dete s takvom tetkom.”

najgora_deca_na_svetu3.png

Boris, 10 godina: „Pročitao sam u Malom Zabavniku da Valijams nije napisao četvrti deo Najgore dece na svetu. Baš sam se razočarao. A da ga vi pitate da to ipak napiše, vi ga poznajete.”