OŠ ,,Braća Baruh”, Beograd, decembar 2014.

Bibliotekarka Vesna iz OŠ ,,Braća Baruh“ ima divnu pripovedačku moć da samo lepotom sopstvene reči izmesti slušaoce u bajkoviti svet. Ona je napravila uvod na našoj radionici, rekla je da zamislimo svi da smo u nekoj brvnari na planini, napolju veje sneg, niko neće pomoliti nos nikud, jer slušamo priču o Gospodinu Smrdekoviću. I deca su slušala. Dopao im se taj smušeno-smešni dobri lik bivšeg lorda, sa manirima dostojnim dvora, no ponekad ipak prikrivenim, psom Vojvotkinjom, koji je dao sve od sebe da mala Klo, koja se oseća usamljeno, shvati koliko je vredno to što u životu već ima.

OŠ Braća baruh

Bube.png

Staša Petrović, 5 godina: ,, A teto, je l’ znaš ti mog ujka Vasu? Ne znaš? E on ima bubarnik u dvorištu. Daj mi tu knjigu s bubama da mu nosim, da mi pokaže koje on ima.”

Kucica-na-drvetu-mala.png

Zorica Marković, 8 godina: ,,Moja drugarica ima kućicu na drvetu. Pravu. U selu, napravio joj deka. Zato joj nosim ovu knjigu.”

najgora_deca_na_svetu.png

Jevrem Popović, 12 godina: ,,Idem na rođendan kod jednog Zlatka, a on jako liči na Razmaženog Rašu, zato sam mu kupio Najgoru decu na svetu 2. Možda ukapira da nije okej.”