OŠ ,,Braća Baruh”, Beograd, decembar 2014.

Bibliotekarka Vesna iz OŠ ,,Braća Baruh“ ima divnu pripovedačku moć da samo lepotom sopstvene reči izmesti slušaoce u bajkoviti svet. Ona je napravila uvod na našoj radionici, rekla je da zamislimo svi da smo u nekoj brvnari na planini, napolju veje sneg, niko neće pomoliti nos nikud, jer slušamo priču o Gospodinu Smrdekoviću. I deca su slušala. Dopao im se taj smušeno-smešni dobri lik bivšeg lorda, sa manirima dostojnim dvora, no ponekad ipak prikrivenim, psom Vojvotkinjom, koji je dao sve od sebe da mala Klo, koja se oseća usamljeno, shvati koliko je vredno to što u životu već ima.

OŠ Braća baruh

najgora_deca_na_svetu2.png

Vlada, 6 godina: ,,U vrtiću su nam čitali Najgoru decu i rekli da ne smemo da budemo kao oni. Pa smo crtali ko nam se najviše dopao. U stvari, najmanje, ko je najgori.”

skrivena_kapija_tumbnail.png

Sofija, 14 godina: ,,A je l’ Skrivena kapija stvarno poslednja? Ja mislim da je tu moralo biti još nečega imeđu Sebastijana i Ane.”

farma_blatnjava_barica.png

Teodora, 8 godina: ,,Crtala sam gusku Gabrijelu kad je učiteljica tražila da nacrtamo omiljenu životinju. Pitala me je zašto sam nacrtala baš gusku. Pa zato što je najpametnija. Pokazala sam joj knjigu.”