Lovci na oblake, Aleks Širer i blonde

Lovci na oblake dopali su se Jeleni. Čitala ih je i utiske podelila s pratiocima na instagramu.

Jedna divna i maštovita priča o odrastanju, očekuje vas na stranicama knjige „Lovci na oblake” Aleksa Širera. Sinospis priče ne govori mnogo toga, te preporučujem da ovoj knjizi pružite šansu.
Priča je smeštena u čudnom svetu, potpuno drugačijem od našeg. Dok kroz knjigu pratimo dečaka Kristijena, kroz njegova razmišljanja shvatamo da njegov i naš svet ipak nisu toliko strani, nego su jedan isti. Kristijenov svet je smešten u daleku budućnost, nskon što je Zemlja preživela kataklizmu… Planeta je razbijena na bezbroj sitnih ostrva, koja plutaju i lebde u atmosferi, dovoljno gustoj i teškoj da ih održava u tom stanju. Okeana, mora, jezera i reka više nema, vode više nema. Lovci na oblake, ti večiti nomadi, izopšteni iz društva, živote provode u brodovima koji jezde nebom, u potrazi za oblacima. Nebo dele sa nebeskim fokama, ajkulama, meduzama, kitovima, piratima… Kristijen upoznaje devojčicu Dženin sa ožiljcima na licu i u njemu se rađa želja da se otisne „morima vazduha”…

Ostatak teksta pročitajte klikom na link: https://www.instagram.com/p/CD4WVJrJ6mG/

Autorka teksta: Jelena Stojanović

hajde-da-brojimo-zajedno-400.png

Jelisaveta, 4 godine: „A šta će žabi ova rupa?”, da te bolje vidi kažemo, „a nemoj da me i pojede kao Vuk Cvepaku.”

tuga-mamuta400.png

Uroš, 14 godina: „Jeste li vi proverili da taj Kajtek ima samo devet godina? Mnogo su mu pametna pitanja, ja ne znam da li bi mi pala na pamet, a stariji sam.”

Petronela-Jabucica400.png

Veselin, 7 godina: „A da li u toj njenoj kućici ima struje?” (u Petronelinoj jabuci), kažemo da ima i da ona ima i mikser i rernu i lampe, „a da li su njoj svici sijalice?”