Kuća na pilećim nogama – drugačiji pogled na svet

Kuća na pilećim nogama je debitantski roman britanske autorke Sofi Anderson koji je na srpski preveo Nikola Petaković u izdanju Propolis Booksa.

Roman Kuća na pilećim nogama je priča o putovanjima, i potrebi za otkrivanjem novih mesta. O prijateljstvu, o radosti životalepotama ali i istraživanjima smrti i životnog ciklusa koji se završava poslednjim putovanjem i nestajanjem duboko u noć. Nakon toga se put završava među zvezdama.

Priča u osnovi ima bajku o Baba Jagi, o kojoj je autorka slušala od svoje bake. Motive slovenske mitologije ne nalazimo samo u liku Baba Jage koja može biti okrutna ali i saosećajna. Nalazimo ga i u slikama staklenih planina, crnog okeana. U  percepciji smrti kao putovanja kojim se završava ovaj život. Knjiga nas stalno podseća na smrt, ali istovremeno slavi život. A život je u knjizi prisutan kao ciklus koji ima svoj početak i kraj. Ono što ga prati jesu hrana, muzika, druženje, smeh, priroda, mogućnost preobražaja i novog rađanja. S druge strane, motivi kostiju, lobanja, mraka, nestajanja postoje kao kontrast i opomena da je ovozemaljski život vremenski ograničen i da ga treba iskoristiti na najbolji mogući način.

Ova dihotomija života i smrti, šalje poruku da živeti znači iskusiti i veselje i tugu, i usamljenost i prijateljstvo, i ponos i kajanje, a autorka nas podseća da čak i smrt može da inspiriše da prigrlimo život. Jer ono što nam deluje potresno, istovremeno može da probudi nadu koja se nalazi na neočekivanim mestima. Ideja je da svaki trenutak treba ceniti, bio on svetao ili mračan. Da stalno treba stremiti ka sreći, a mogućnosti za to su beskonačne. Naslanja se na ideju o večitom putovanju i predstavlja nam jedan pogled na svet i život, koji se ogleda u jedinstvu univerzuma i živih bića. Atomi koji su u nama isti su kao i oni što se nalaze bilo gde u svemiru. Čovek potiče od zvezda i zvezdama se vraća.

Ostatak teksta možete pročitati klikom na link: https://sinhro.rs/kuca-na-pilecim-nogama-neobican-roman-o-odrastanju/

Autorka teksta: Branislava Ilić

hajde-da-brojimo-zajedno-400.png

Jelisaveta, 4 godine: „A šta će žabi ova rupa?”, da te bolje vidi kažemo, „a nemoj da me i pojede kao Vuk Cvepaku.”

tuga-mamuta400.png

Uroš, 14 godina: „Jeste li vi proverili da taj Kajtek ima samo devet godina? Mnogo su mu pametna pitanja, ja ne znam da li bi mi pala na pamet, a stariji sam.”

Petronela-Jabucica400.png

Veselin, 7 godina: „A da li u toj njenoj kućici ima struje?” (u Petronelinoj jabuci), kažemo da ima i da ona ima i mikser i rernu i lampe, „a da li su njoj svici sijalice?”