Knjižara „Sova“, mart 2014.

Bili smo u knjižari „Sova“ na zemunskom keju. Družili smo se sa velikom grupom sjajnih malih ljudi, koji ovu knjižaru i poklon galeriju doživljavaju kao drugu kuću. Neke mame su ostavile svoju decu i rekle vlasnicama da im zvone na interfon kada se sve završi, eto takva je to knjižara. Kao kad odvedete dete kod tetke ili bake i znate da je u sigurnim rukama. Druge su ostale sa nama i uživale u tatuovsko-patuovskim zafrkancijama. Sve četiri knjige su im poznate! Opredelili smo se za onu o vrtiću, jer smo hteli da čujemo kako oni provode svoje dane u obližnjim vrtićima. I znate šta? Vrtići u zemlji Čudesiji i vrtići u Zemunu ne razlikuju se mnogo. Zajedničko im je obilje igara. I to što je zabavnije nego u akvaparku!

sova-tatu-1 sova-tatu-2 sova-tatu-3 sova-tatu-4 sova-tatu-5 sova-tatu-6

Untitled-1-400-x-400.png

Anđela, 17 godina: „Imam nastavnicu likovnog kojoj bih tako rado poklonila ovu knjigu. Ali ću onda imati keca do kraja godine.”

knjiga95-400.png

Dejan, 10 godina, prelistava Užasnu tetku: ,,Kako je tetka užasna, kad su sve tetke dobre”, ova nije dobra, kažemo, ,,jadno to dete s takvom tetkom.”

najgora_deca_na_svetu3.png

Boris, 10 godina: „Pročitao sam u Malom Zabavniku da Valijams nije napisao četvrti deo Najgore dece na svetu. Baš sam se razočarao. A da ga vi pitate da to ipak napiše, vi ga poznajete.”