Knjižara „Sova“, mart 2014.

Bili smo u knjižari „Sova“ na zemunskom keju. Družili smo se sa velikom grupom sjajnih malih ljudi, koji ovu knjižaru i poklon galeriju doživljavaju kao drugu kuću. Neke mame su ostavile svoju decu i rekle vlasnicama da im zvone na interfon kada se sve završi, eto takva je to knjižara. Kao kad odvedete dete kod tetke ili bake i znate da je u sigurnim rukama. Druge su ostale sa nama i uživale u tatuovsko-patuovskim zafrkancijama. Sve četiri knjige su im poznate! Opredelili smo se za onu o vrtiću, jer smo hteli da čujemo kako oni provode svoje dane u obližnjim vrtićima. I znate šta? Vrtići u zemlji Čudesiji i vrtići u Zemunu ne razlikuju se mnogo. Zajedničko im je obilje igara. I to što je zabavnije nego u akvaparku!

sova-tatu-1 sova-tatu-2 sova-tatu-3 sova-tatu-4 sova-tatu-5 sova-tatu-6

najgora_deca_na_svetu2.png

Vlada, 6 godina: ,,U vrtiću su nam čitali Najgoru decu i rekli da ne smemo da budemo kao oni. Pa smo crtali ko nam se najviše dopao. U stvari, najmanje, ko je najgori.”

skrivena_kapija_tumbnail.png

Sofija, 14 godina: ,,A je l’ Skrivena kapija stvarno poslednja? Ja mislim da je tu moralo biti još nečega imeđu Sebastijana i Ane.”

farma_blatnjava_barica.png

Teodora, 8 godina: ,,Crtala sam gusku Gabrijelu kad je učiteljica tražila da nacrtamo omiljenu životinju. Pitala me je zašto sam nacrtala baš gusku. Pa zato što je najpametnija. Pokazala sam joj knjigu.”