Knjižara „Sova“, mart 2014.

Bili smo u knjižari „Sova“ na zemunskom keju. Družili smo se sa velikom grupom sjajnih malih ljudi, koji ovu knjižaru i poklon galeriju doživljavaju kao drugu kuću. Neke mame su ostavile svoju decu i rekle vlasnicama da im zvone na interfon kada se sve završi, eto takva je to knjižara. Kao kad odvedete dete kod tetke ili bake i znate da je u sigurnim rukama. Druge su ostale sa nama i uživale u tatuovsko-patuovskim zafrkancijama. Sve četiri knjige su im poznate! Opredelili smo se za onu o vrtiću, jer smo hteli da čujemo kako oni provode svoje dane u obližnjim vrtićima. I znate šta? Vrtići u zemlji Čudesiji i vrtići u Zemunu ne razlikuju se mnogo. Zajedničko im je obilje igara. I to što je zabavnije nego u akvaparku!

sova-tatu-1 sova-tatu-2 sova-tatu-3 sova-tatu-4 sova-tatu-5 sova-tatu-6

Kucica-300x300.png

Teodor, 10 godina: „Kada izlazi Kućica 39?” Uskoro, kažem. „To si mi rekla i juče.”

Tatu-i-Patu-400-x-400.png

Elena, 5 godina (kažemo joj da izabere najsmešniju reč od ponuđenih; sluša i počinje da se smeje): „Braaaabonjaaaak. Ja i ne znam šta je to, ali smeeešno je. A šta je pundravac? A dodole? A hoklica? A Gargamel?”

Untitled-1-400-x-400.png

Iva, 11 godina: „A da li vi znate od Valijamsa, da li su ti njegovi učitelji stvarni?” Kažemo da se nadamo da ih je izmislio. „Pa ne može baš sve tako da ih izmisli, mora da nekog takvog i poznaje.”