Knjižara „Sova“, mart 2014.

Bili smo u knjižari „Sova“ na zemunskom keju. Družili smo se sa velikom grupom sjajnih malih ljudi, koji ovu knjižaru i poklon galeriju doživljavaju kao drugu kuću. Neke mame su ostavile svoju decu i rekle vlasnicama da im zvone na interfon kada se sve završi, eto takva je to knjižara. Kao kad odvedete dete kod tetke ili bake i znate da je u sigurnim rukama. Druge su ostale sa nama i uživale u tatuovsko-patuovskim zafrkancijama. Sve četiri knjige su im poznate! Opredelili smo se za onu o vrtiću, jer smo hteli da čujemo kako oni provode svoje dane u obližnjim vrtićima. I znate šta? Vrtići u zemlji Čudesiji i vrtići u Zemunu ne razlikuju se mnogo. Zajedničko im je obilje igara. I to što je zabavnije nego u akvaparku!

sova-tatu-1 sova-tatu-2 sova-tatu-3 sova-tatu-4 sova-tatu-5 sova-tatu-6

Kuca-na-pilecim-nogama-600x600.png

,,Marinka ne voli svoju sudbinu. A ja bih tako rado bila na njenom mestu.”

hajde-da-brojimo-zajedno-front.jpg

,,Mama, vidi, žaba mi namiguje!”

Mali-direktor-prelist.png

,,Da sam Roman, ja bih izgradio bazen u školi.” Bibliotekarka: ,,Odlično, predloži to u Đačkom parlamentu.”