Kada dobijemo neku dečju knjigu… Pardon. Kada Kosta dobije neku dečiju knjigu, onda je vučemo svuda sa sobom i danima čitamo. Ponekad u kolima dok se švrćkamo, ponekad pred spavanje, ponekad onako kako nam se ćefne. Ako se Koletu knjiga mnogo svidi želi da mu se iznova i iznova čita. Takav je slučaj sa knjigom „Petronela Jabučica – Začarana vodenica“. Ona ima sve što moje dete voli.
Knjiga je prepuna magije, mašte, čarobnjaštva. Na onaj lep, nevin i čist način. Priča obliuje čudesnim bićima. Tu je prava mala čarobnica Petronela, jelenak Lucijus, stvorenjce Kornišonak… Sva ova bića su čuvari prirode, žive u skladu sa njom i posvetili su joj živote. Poseban dražestan detalj jeste Petronelina kućica – jabuka.
Prava, pravcata jabuka! Petronela može da poraste do prave veličine odraslih ljudi, ali zbog svoje ljubavi ka svim sitnim živim bićima i zelenilu, odbarala je da bude mala. Nema lepa iskustva sa ljudima, kloni ih se i život provodi među onima koje razume. Iako se na početku knjige može činiti da je Patronela mrgud, sa razvojem priče upoznajemo njenu pravu ličnost… Sa dolaskom novih stanara stare vodenice, porodica sa dvoje dece, i nakon mnogobrojnih priređenih smicalica da ih otera, Petronela uviđa da oni i nisu tako loši. Deca počinju da joj se dopadaju i ona ih polako pušta u svoj čaroban svet. Učenje može da počne…
Nastavak teksta pročitajte klikom na link: https://www.instagram.com/p/CP3pXWWpY-o/
Autorka teksta: Jelena Stojanović