Druga kuća je knjiga za dušu

Druga kuća je neočekivano zaokupila pažnju autora sa sajta Knjige za dušu, na kom pročitane knjige preporučuje drugima. Skandinavska književnost nije popularna koliko, na primer, britanska, što ne znači da je manje atraktivna. Posebno kada čitaocu „klikne” na prvo čitanje. Kad mu „sedne” i promeni ga to životno iskustvo čitanja.

                                                           

„Moji susreti sa skandinavskim autorima su do sada uglavnom bili kroz trilere ili krimiće za koje zaista mogu reći da su među najboljima u okviru žanra. Naravno, nije imperativ da je svaki skandinavski triler bez mane, ali moram priznati da su stvarno vredni čitanja jer imaju sve elemente koji zadovoljavaju kriterijume žanra: od odlično razrađene priče, izuzetno zanimljivih, često intrigantnih likova i dobre dinamike koja konstantno drži pažnju čitalaca. High level adrenaline 🔥
Izdvojiću kao reprezentativni primer popularnog autora Stiga Lašona i fantastičnu trilogiju Milenijum čiju ekranizaciju (švedsku, ne američku) takođe preporučujem.
Uz roman Druga kuća ušao sam u svet YA skandinavske književnosti i uočio jednu karakteristiku koja poput obrasca prati skandinavske romane, bar onih nekoliko koje sam ja čitao. Iz svakog kutka izbija izvesna doza HLADNOĆE. ”

ostatak teksta pročitajte klikom na: https://www.instagram.com/p/CEPq5vvgzBd/

Autor teksta: Marko Jovanović

Kucica-300x300.png

Teodor, 10 godina: „Kada izlazi Kućica 39?” Uskoro, kažem. „To si mi rekla i juče.”

Tatu-i-Patu-400-x-400.png

Elena, 5 godina (kažemo joj da izabere najsmešniju reč od ponuđenih; sluša i počinje da se smeje): „Braaaabonjaaaak. Ja i ne znam šta je to, ali smeeešno je. A šta je pundravac? A dodole? A hoklica? A Gargamel?”

Untitled-1-400-x-400.png

Iva, 11 godina: „A da li vi znate od Valijamsa, da li su ti njegovi učitelji stvarni?” Kažemo da se nadamo da ih je izmislio. „Pa ne može baš sve tako da ih izmisli, mora da nekog takvog i poznaje.”