Centar za rani razvoj, Beograd, novembar 2016.

Centar za rani razvoj, prvi ove vrste u Srbiji, otvoren je 2012. godine kao pilot-program Udruženja RODITELJ, uz podršku UNICEF-a, sa ciljem jačanja roditeljskih kompetencija dece predškolskog uzrasta, a posebno dece koja nisu uključena ni u kakav predškolski program. Započeli smo saradnju sa njima, pardon, prijateljstvo u najavi, i bili u gostima u Rakovici, gde smo čitali Veoma gladnu gusenicu Erika Karla tamošnjim klincezama. Klinci su radije bojili i crtkali, klinceze-princeze su se valjale po podu sa nama.

centar_za_rani_razvoj centar_za_rani_razvoj_1 centar_za_rani_razvoj_2centar_za_rani_razvoj_1

Kucica-300x300.png

Teodor, 10 godina: „Kada izlazi Kućica 39?” Uskoro, kažem. „To si mi rekla i juče.”

Tatu-i-Patu-400-x-400.png

Elena, 5 godina (kažemo joj da izabere najsmešniju reč od ponuđenih; sluša i počinje da se smeje): „Braaaabonjaaaak. Ja i ne znam šta je to, ali smeeešno je. A šta je pundravac? A dodole? A hoklica? A Gargamel?”

Untitled-1-400-x-400.png

Iva, 11 godina: „A da li vi znate od Valijamsa, da li su ti njegovi učitelji stvarni?” Kažemo da se nadamo da ih je izmislio. „Pa ne može baš sve tako da ih izmisli, mora da nekog takvog i poznaje.”