blonde.loves.books i čuvari šume

Svaki put kada sam poželela da napišem par reči o ovoj knjizi, nisam mogla. Ostavila je neki gorak osećaj u meni i reči nisu nadolazile. Nisam je pročitala u dahu. Dva puta sam prekidala čitanje i vraćala joj se. Pisanje utisaka sam ostavila za neki, možda, “bolji” dan.

Fitiljko je mali dečak, siroče. Svoje detinjstvo provodi u sirotištu, koje je pod budnim okom Baba Groze, koja njime upravlja. Samo ime govori mnogo o njoj… Dani su mu obojeni radom u Košmraku, kaznama, tugom. Njegov najveći san je odlazak sa tog nehumanog mesta i novi početak. Jednog dana pronalazi nešto malecno i sićušno, što će mu otkriti čitav jedan novi svet. Svet Svetlaca. Tu počinje novo poglavlje za njega. San polako postaje java.

Svetlaci su bića sbetlosti, žive u šumi i njeni su čuvari. Uz njih Fitiljko dobija svoj dom, u kom je “bezbedan, zaštićen i siguran, okružen tvrđavom od drveća”. Tako on zamišlja toplotu doma.

Uz ovu priču mi “matori” se prisećamo koliko su detinjstvo i njegove želje bitni u životu svakog deteta. Sada kada ga više nemamo, shvatamo koliko je ono važno, koliko nam nedostaje i koliko je taj svet, dečiji svet, poseban. Zato treba sačuvati mrvicu tog sveta u sebi, sve dok hodimo ovim svetom…

Mlađe čitaoce knjiga uči da treba živeti u harmoniji sa prirodom, jer smo deo nje. Ako naudimo njoj, naudićemo i sebi. Što je više poštujemo, to nam je život lepši i bogatiji.

Nama starijima ove lekcije su poznate. Ali da li se pridržavamo istih?

Ostatak teksta pročitajte klikom na link: https://www.instagram.com/p/CZ7kHDPMwQJ/?utm_source=ig_web_copy_link

Autorka teksta: blonde.loves.books

Autorka slike: blonde.loves.books

Untitled-design-36.png

„Pročitao sam u Veseloj anatomiji ono o sinesteziji, a mi smo to učili iz srpskog.”

Veljko, 15
Untitled-design-35.png

„Je l’ znaš ti da je Dejvid Valijams i sudija u Britain’s got talent?” „A je l’ znaš ti da je Markus Rašford i pisac?”

Nikola, 11
Untitled-design-34.png

„A zašto ima 💩 na knjizi?” „Zato što je to priča o nastanku kakice.” „Mamaaa, teta je rekla kakica, a ti meni ne daš da kažem.”

Teodora, 4