OŠ ,,Isidora Sekulić”, Beograd, mart 2017.

Napravili smo prvi spisak zahteva za Agenciju za roditelje. Čitali smo trećacima u OŠ ,,Isidora Sekulić” najnoviju knjigu Dejvida Badijela, smejali se, razgovarali o važnosti razvijanja dobrih porodičnih odnosa. Podvukli da je neophodno da imamo razumevanja jedni za druge i za greške učinjene iz najboljih namera.

Spisak samo nekih zahtevanih osobina od potencijalne agencije za roditelje glasi: da mi dozvole da držim bilo kog kućnog ljubimca; da ne budu dosadni; da me puštaju stalno da idem napolje; da budu Šakira i Mesi (,,njih svi obožavaju”); da me vode svaki dan na bazen; da mi kupe sve što želim; da nikad na moje želje ne kažu ‘ne’; da ne budu strogi i da ne grde; da fino kuvaju; da me vode da živim gde hoću; i najvažniji: da budu dobri.

Ne razlikuju se mnogo od Mikija Beneta, zar ne?

oš_isidora_zekulić

Kucica-300x300.png

Teodor, 10 godina: „Kada izlazi Kućica 39?” Uskoro, kažem. „To si mi rekla i juče.”

Tatu-i-Patu-400-x-400.png

Elena, 5 godina (kažemo joj da izabere najsmešniju reč od ponuđenih; sluša i počinje da se smeje): „Braaaabonjaaaak. Ja i ne znam šta je to, ali smeeešno je. A šta je pundravac? A dodole? A hoklica? A Gargamel?”

Untitled-1-400-x-400.png

Iva, 11 godina: „A da li vi znate od Valijamsa, da li su ti njegovi učitelji stvarni?” Kažemo da se nadamo da ih je izmislio. „Pa ne može baš sve tako da ih izmisli, mora da nekog takvog i poznaje.”