Kosta i Vučko su se upoznali. Kosta je, čini nam se, vrlo neobičan, pametan, zahtevan i zabavan dečak. Svojeglav, inadžija i uporan.
Taj Kosta čitao je Školu za vukove, a njegova mama napisala prikaz.
„Kosta je dete koje ne priznaje ograničenja, pravila niti naredbe. Njime je nemoguće upravljati. Nemoguće ga je naterati na nešto. Inat i ignorisanje su mu glavna sredstva izluđivanja, i to ne samo svojih roditelja. On je dete slobode, slobodnog duha, koje ni po koju cenu ne prihvata “lanac”. Ne poznaje mirovanje. Samostalan je mnogo za svoje godine, vispren, lukav. Ponekad bezobrazan, čak i kada to isključuje postizanje sopstvenog cilja. On je dete kompromisa, već sada, i sa njim je nemoguće drugačije. No, i pored svega neka stručna lica su ostala zapanjena njegovim načinom razmišljanja, rezonovanja i komunikacijom. Saveti za napredne programe i škole, će sačekati neko bolje vreme… Ipak treba da bude dete i da uživa u detinjstvu… Rano sam shvatila da imam dete koje je rođeno za sebe, za izgradnju svog sopstvenog sveta, a da sam ja tu samo da mu pomognem, da ga podignem kad padne i da probam da ga usmerim. Ja njegov put njemu odrediti ne mogu, jer je to sa njim nemoguće… Ovakva deca su divna i omiljena. Život sa ovakvim detetom je prelep, drugačiji i zanimljiv, ali proces vaspitavanja je težak i kao roditelj pojma nemam šta radim (da priznam).”
Kosta i Vučko su odsad prijatelji, a ostatak teksta pročitajte klikom na link: https://www.instagram.com/p/COGZdCMJuhl/
Autorka teksta: Jelena Stojanović