Mogu li priče spasiti svet? A kako mi pritičemo u pomoć područjima fantazije? Dvosmerni tok delovanja kroz povezane, pa ipak primetno različite romane, ispituje Ben Miler, inače još jedan engleski glumac koji se uspešno „prebacio“ na polje književnosti (Dejvid Valijams, Hju Lori, Mark Getis samo su neki od primera).
„Dan kad sam upala u bajku“ ukršta fikciju i realan svet direktnim postavljanjem situacije: na bregu u jednom ruralnom kraju (selo Hilkot) bukvalno preko noći niče trgovinski centar „Grimovi“. Čini se kao da samoposluga broji samo jedno zaposleno lice u više različitih pojava, radno vreme je takođe krajnje neuobičajeno, ali, sve to meštanima nije zanimljivo koliko smešna jeftinoća robe. Naravno, tajanstveni vlasnik/menadžer prodaje/glavni kasir/i šta sve još ne, vešto manipuliše navikama („Niske cene da namamimo roditelje i priče da se deca upecaju“) – u slučaju odraslih, onim potrošačkim, a kod dece poput glavne junakinje Lane, kombinacijom „zabranjenih“ knjiga i slatkiša. Devojčica se najstrašnije dosađuje otkako je stariji brat Harison rešio da se uozbilji i usredsredi na školu. Tvrdoglavo ne odustajući od neophodne doze mašte, Lana najpre ubeđuje majku da se vrate večernjim čitanjima, a zatim i doslovce uleće unutar sveta iz kupljene knjige: kao Kerolova Alisa, kroz teglu sa bombonama i rupu (naizgled) bez dna. Ispostaviće se da je to portal na rafu samoposluge, prema kome je čovečuljak, spomenuti Rumpolt, sve vreme lukavo usmeravao.
Ben Miler se bavi postepenim iščezavanjem (ili bolje: odustajanjem od) imaginacije u svetu konzumerizma, zaokupljenosti poslom i društveno-političkom korektnošću koja prečesto odlazi u krajnost. Možda je naročito neobično što Lana u svojoj devetoj godini nikada nije čula (za) priče „Ivica i Marica“, „Cvilidreta (Rampelstilskin)“ ili „Uspavana lepotica“. Doduše, vidimo i to da njeni roditelji selektivno izostavljaju „problematične“ delove, strahujući kako su tradicionalne bajke previše „strašne“ za današnju decu.
Konkretan primer „Uspavane lepotice“, stavljene u središte prve knjige, pomalo podrugljivo ukazuje na savremeni odnos prema starim pričama i na njihovo drugačije percipiranje, naročito jer zaplet traži od Lane da u određenoj meri utiče na svet fikcije, skrojen prema novim merilima punim „obazrivosti“. Tako princ Ružicu budi bojažljivim poljupcem u ruku, jer „nema dozvolu“ za onaj prvobitni način; prethodnik mu strada jer je hteo da spasi princezu isključivo „iz interesa“ (novčanog); a kralj i kraljica su predstavljeni kao ljudi kojima je prioritet bavljenje hobijima poput streljaštva i plivanja. S druge strane, reinterpretiranje je u mnogim delovima izvedeno sa humorom i ironijom, kao kada kralj brine što će posle sto godina predskazanog sna dvorac sigurno biti višestruko pljačkana ruševina, a on „imati sreće ako se probudi u sopstvenim gaćama“.
Pošto se prva knjiga služi obrascima bajki, neizbežna je formulativnost broja tri, koja se ogleda u samom postupku. Lana tri puta odlazi u market, ali uvek sa različitim članom porodice i naposletku uz jasnu nameru da Harisona uveri u istinitost svoje priče. Njena želja je da ga bar malo odvoji od opčinjenosti Arhimedom i, uopšte, empirijskog pristupa svetu „odraslih“. Ubedljivim zaokretom, piscu polazi za rukom da spoji nekoliko različitih sižea ili njihovih ključnih motiva (princeza labudica, deca izgubljena u šumi, brat pretvoren u lane – što se sve nadovezuje na početnu osnovu), pritom pretvarajući protagoniste u pripovedače. Lana, poput Šeherezade, pričom produžuje, naposletku spasava bratov i svoj život, ali u širem smislu i postojanje same fantastike u prozaičnoj stvarnosti. Postupak priče u priči za cilj ima da potvrdi značaj oživljavanja/ponovnog pokretanja sposobnosti za igru i maštanje.
Nastavak „Noć kad smo se zaglavili u priči“ od samog početka odlikuju drugačiji, bolji stil (sa više deskripcije i pažljivijim pripovedanjem), jače i komplikovanije „tkanje“ (nalik lajtmotivskoj paukovoj mreži), ali i znatno dinamičniji tok pripovedanja. Nažalost, istovremeno je time svemu oduzet izvesni nedefinisani kvalitet prethodne knjige. Ponovo su glavni likovi Lana i Harison, koji sada provode raspust u gostima kod babe i dede. Dok prekraćuju vreme istražujući unutrašnjost omiljenog „Šupljeg drveta“, slučajno dospevaju u središte rasprave između preduzetnika i lokalnih aktivista koji bi da zaštite zemljište od razornih posledica sprovođenja još jednog unosnog graditeljskog projekta. Naučnici tvrde da područje naseljava kolonija izuzetno retkih zlatnih paukova, čije bi premeštanje pomoglo da se ta ugrožena vrsta spasi i time spreči narušavanje ekosistema. Nažalost, nemaju dovoljno vremena da sprovedu poduhvat, a Lana nesmotreno, mada detetu svojstveno, na postavljeno pitanje prednost daje izgradnji akva-parka.
Griža savesti koja će uslediti, okidač je za viziju ili san, zahvaljujući čemu Lana dobija priliku da ispravi svoj odgovor sa teškim opštim posledicama. Svi elementi jave (drvo kao portal, ličnosti koje je srela, knjiga koju trenutno čita – „Beovulf“, babin omiljeni pevač Elvis, pa čak i delovi pokućstva) dobijaju mesto u konstrukciji nove priče, od nomenklature do zapleta. Harisona je, kako se ispostavlja, otela Kraljica paukova (u stvarnosti profesorka Nort), ali devojčica se pokrenuta ličnom spasilačkom misijom usmerava na, u širem smislu, davanje doprinosa očuvanju čitavog jednog sveta (selo po uzoru na vikinško). Zahvaljujući magiji, otkriva kako izgleda biti pauk, druži se sa životinjama (posebno začaranim medvedom), razvija empatiju i uviđa koliko je čitava priroda povezana unutar sebe, pri čemu svako ima svoje mesto u tom sistemu.
Dok paukovi ljude doživljavaju isto kao i mi njih – najobičnije „nakazne štetočine“, njihova Kraljica je ljudsko biće zaslepljeno apsolutističkim težnjama za komandovanjem drugoj vrsti (jedna epizoda posebno neobično asocira na obraćanje Pingvina iz Bartonovog filma „Povratak Betmena“). Pored toga, provučene su teme moći i vlasti, a za razliku od prethodnog romana, Miler koristi konvencije basne, baš kao i avanturističkog zapleta, pre nego bajke. Naravno, pisac hvata aktuelni talas angažovane, ekološki osvešćene proze za decu, ukazujući na sasvim svakodnevne i alarmantne probleme time što aktere seli u fantazijski svet (zadržavajući prepoznatljivu istovetnost modela), dok saosećajnošću koju budi kod učesnika priče (ali i čitalaca) pokazuje da se oni tiču apsolutno svih.
Iz perspektive odraslih, zanimljiva je mešavina anglosaksonske i vikinške tradicije u arhetipskim slojevima, dok će ciljana primarna grupa čitalaca uočavati kako većina junaka ima svoj identitet na oba paralelna polja radnje. Gradonačelnica Gudrun je „tamo“ istoimena princeza; investitor i preduzimač radova Karl dobija ulogu Velikog čuvara naselja; profesorka Nort je već spomenuta Kraljica sa sposobnošću zaodevanja u tuđe želje, npr. jednoroga; nastavnik biologije u fiktivnom svetu je kralj pretvoren u medveda. Kroz transformacije prolazi i sama Lana, a zlatni pauk je, iako izmišljena vrsta, prema rečima autora zasnovan na realno postojećem. Još jedna odlika basne jeste da u svemu ostaje jasna kritika svake vrste ekstrema, ma koliko pojedinac bio uspešan i posvećen svojoj misiji (dr Nort s vremenom više ceni paukove od ljudi, a Karlu je pod neuverljivim izgovorom kolektivnog prosperiteta najbitniji – profit). Pored toga, daje se značaj često spasonosnoj primeni veština i znanja stečenih u svakodnevnom životu na svet priče.
Upoređena sa narednom, Milerova prva knjiga dejstvo inspiracije postavlja u obrnuti smer: sadržaj bajke prodire u stvaran svet, dok sledeći put traženje rešenja za realnu situaciju zahteva prevođenje njegovih elemenata na jezik i u kategorije mašte. Kako se ispostavlja, izmišljeni svetovi su uglavnom prijateljski nastrojeni prema deci, ali i usklađeni sa njihovim preferencijama. Sem toga, što je možda najvažnije, upuštanje u dubine imaginacije pomaže da se obnove i održe saučesništvo (u igri) i bliskost između brata i sestre, uprkos sve većem uzrasnom razilaženju. Fikcija, dakle, služi kao nezamenljivo sredstvo osvešćivanja, ali i povratka izvornosti našeg bića.
Autorka teksta: Isidora Đolović, portal Sinhro.rs
Fotografije: Propolis Books