Jednom davno počinju i ne-bajke

Jednom davno… Navikli smo da tako počinju bajke. Da će nas to jednom davno odmah odvesti u bezbrižan svet bajki, možda s ponekim čudovištem. Možda i s princezom koju treba izbaviti. Ne očekujemo da postoji prošlo jednom i buduće jednom, gde su neka deca želela da odu. Na primer, Rafael. Rafael je postojao. I njegov deda je postojao.

Rafael je bio osmogodišnji dečak, bio je Jevrejin, živeo je u Poljskoj, a Drugi svetski rat bio je u toku.

Priču o Rafaelu. Ispričao Marćin Ščigjelski, a pročitao Marko Jovanović, čije utiske delimo.

„JEDNOM navodno nije bilo nimalo važno kakvog je ko porekla, samo se računalo kakav je čovek. Svako je živeo gde je hteo, bez obzira na to kako se prezivao, koje mu je boje koža, kosa ili oči i u šta je verovao.”

Barka vremena poljskog autora Marćina Ščigjelskog nam donosi jednu neizvesnu i dinamičnu, na momente potresnu, ali na kraju poučno optimističnu priču iz teškog perioda svetske istorije, vremena kada se JEDNOM iz gore spomenutog citata (na sreću, privremeno) potpuno zanemarilo. Radnja je smeštena u prestonicu Poljske, 1942. godine, okupirane od strane nemačkih nacista i prati kao protagonistu malog Rafaela koji sa dekom živi u zidinama okruženom Varšavskom getou, izolovanom području grada gde su Nemci smeštali Jevreje do daljeg deportovanja u logore smrti.”

Ostatak teksta pročitajte klikom na: https://www.instagram.com/p/CYt_k6TMtjr/

Autor teksta: Marko Jovanović

Untitled-design-36.png

„Pročitao sam u Veseloj anatomiji ono o sinesteziji, a mi smo to učili iz srpskog.”

Veljko, 15
Untitled-design-35.png

„Je l’ znaš ti da je Dejvid Valijams i sudija u Britain’s got talent?” „A je l’ znaš ti da je Markus Rašford i pisac?”

Nikola, 11
Untitled-design-34.png

„A zašto ima 💩 na knjizi?” „Zato što je to priča o nastanku kakice.” „Mamaaa, teta je rekla kakica, a ti meni ne daš da kažem.”

Teodora, 4