Biblioteka ,,Dimitrije Tucović”, Lazarevac, maj 2016.

U Gradskoj biblioteci ,,Dimitrije Tucović” sačekala nas je uvek nasmejana i poletna Milica. Znamo se dugo, deca u Lazarevcu čitaju naše knjige, a posebno vole Dejvida Valijamsa. Osamdesetak dece iz obližnje škole i njihove nasmejane učiteljice pitali su nas šta se na kraju desilo sa Užasnom tetkom. Nismo im otkrili. Umesto kraja – novi početak, nova knjiga: Deda u bekstvu, unuk kome je smešno i roditelji kojima nije.
Obećali smo Milici da ćemo doći opet, brzo, pre nego što opadne lišće.

Biblioteka lazarevac

Kucica-300x300.png

Teodor, 10 godina: „Kada izlazi Kućica 39?” Uskoro, kažem. „To si mi rekla i juče.”

Tatu-i-Patu-400-x-400.png

Elena, 5 godina (kažemo joj da izabere najsmešniju reč od ponuđenih; sluša i počinje da se smeje): „Braaaabonjaaaak. Ja i ne znam šta je to, ali smeeešno je. A šta je pundravac? A dodole? A hoklica? A Gargamel?”

Untitled-1-400-x-400.png

Iva, 11 godina: „A da li vi znate od Valijamsa, da li su ti njegovi učitelji stvarni?” Kažemo da se nadamo da ih je izmislio. „Pa ne može baš sve tako da ih izmisli, mora da nekog takvog i poznaje.”